Author Archive

MILEŠEVSKE SUZE ENGLESKINjE

MILEŠEVSKE SUZE ENGLESKINjE
 
POTPUKOVNIK Ivanov iz RV je otišao 2001. U letačkoj knjižici imao je tada oko 1.800 sati leta na nadzvučnim avionima, ali i osećaj da će se nebeskim visinama vratiti kroz slikarstvo. Ovaj neobični čovek oslikao je ikonostase i freske u petnaestak crkava kod nas i u Makedoniji.
 
– Pojavila se Engleskinja u društvu sa našom ženom baš u vreme kada se restaurirala freska Belog anđela. Navaljivala je da je vidi i bratstvo je posle iskrenih suza gošće zamolilo majstore da otkriju fresku. I tada je počela da rida. Rekla je da je bila engleski pilot tokom NATO agresije i trebalo je da “slučajno” gađa manastir Morača i u istom naletu Mileševu. Kada je došla nad kanjon reke, pričala je, najednom joj je meta nestala sa radara, a nad Srbijom, ispred aviona joj se ukazao oblak u obliku ogromnog Belog anđela. Paralisala se i otkačila bombe nasumice.
 
Dio članka iz Večernjih novosti od 2.oktobra 2017.
 
Moje iskreno mišljenje je da je Engleskinja imala bliski susret sa raketnim sistemom KUB Vojske Jugoslavije 18.04.1999. iznad Podgorice. To što je ona htjela da odbaci bombe da ne bi gadajala, macku o rep.
              Dopunski rezervoar njenog aviona je odbacila u toku dejstva i pao je kod zgrade Hidrometerološkog zavoda u Podgorici, o tome je postojao i snimak, kao i snimak ispoljenog dejstva KUBa.
 
      Pripadnici VJ su je tražili poslije pada njenog aviona u Skadarsko jezero uporedo sa pripadnicima crnogorskog MUP-a. Nažalost sem njene pilotske torbe sa natpisom “Hevy Jeny” negdje na Paštrovackoj gori,vojska je ostala kratkih rukava. Po špekulacijama koje su tada bile aktuelne, spasila je crnogorska policija i prebacila preko Debelog brijega u Hrvatsku koja je tada vec bila članica NATO.
Naravno da je sve ostalo dobro čuvana vojna tajna, jer niti je VJ imala materijalne dokaze da je avion oboren jer je pao u albanski dio jezera, niti je Britancima a posebno NATOu išlo u prilog da to priznaju.
 
Ženu je valjda kasnije klepilo nesto po glavi pa se pokajala, kao i mnogi silnici koji će se tek kajati, ali ova priča i njena ispovijest dobro oslikava suštinu i karakter NATO. To je vojna organizacija koja se bori ne samo protiv čovjeka već i protiv Boga. A bitku sa Bogom još niko nije dobio.
                A to da li se Engleskinja srela sa raketom sistema KUB Vojske Jugoslavije ili Bijelim andjelom, potpuno je svejedno…bitno da nije prošla…

Stigli obećanih šest lovaca MiG-29 za ratno vazduhoplovstvo Srbije

Juče u kasnim popodnevnim satima, poslednja dva od ukupno šest višenamjeskim lovaca MiG 29, stigli su na aerodrom Batajnicu u utrobi velikog ruskog transporetra An-124. Ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da će predstavljanje novokupljenih lovaca biti 20. okotobra na aerodromu Batjnica i da će ulaz za sve posjetioce biti slobodan.

Sa bivša četiri jugoslovensa miga 29, sa novopridošlima biće kompletirana jedna relativno moderna lovačka eskadrila. Avioni koji su stigli iz Rusije su poboljšana verzija čuvenog ruskog lovca. Gubici koje je Vojska Jugoslavije pretrpjela u agresiji NATO, neće biti nadoknadjeni nabavkom ovih aviona ali će borbena moć srbijanskog vazduhoplovstva bar za sada biti dominantna na prostorima zemalja bivše ex SFRJ.

Nabavka ovih polovnih ali ipak još,  uvijek u resursu modernijih migova od postojećih je veliki pomak za Vojsku Srbije. Zadnja nabavka je bila davne 1987. godine za RVO i PVO JNA. Od tada do danas vojska je prošla teške sankcije, gradjanski rat i agresiju NATO. Bilo je krajnje vrijeme da se nešto nabavi ili bi srbijansko vazduhoplovtsvo jednostavno kao lovačka komponentna potpuno nestalo.

 

 

Ruski “migovi” stigli u Srbiju!

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u subotu da očekuje da će avioni MiG-29 iz Rusije 20. oktobra biti na proslavi Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je ponovio da će se javnosti obratiti povodom isporuke ruskih lovačkih aviona MiG 29 tek kada budu stigli u Srbiju.

 

– Obratiću se kada to nešto što smo dobili i nešto što smo platili dodje u našu zemlju i pripada srpskom ratnomvazduhoplovstvu – odgovorio je Vučić na pitanje novinara posle razgovora sa grčkim predsednikom Prokopisom Pavlopulosom.

On je dodao da je Srbija kupila i helikoptere od Nemaca i Francuza, kao i dva ruska helikoptera, i da “polako osnažuje svoje vazduhoplovstvo”.

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u subotu da očekuje da će avioni MiG-29 iz Rusije 20. oktobra biti na proslavi Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Neki mediji su javili da se očekuje da dva aviona danas stignu na vojni aerodrom u Batajnici, kod Beograda.

Izvor: Beta

Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову

РАТНИ КОМАНДАНТ РВ и ПВО О АГРЕСИЈИ НАТО-а (1)
Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године
У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову

Спасоје Смиљанић у обиласку јединица 1999. године (Фото Лична архива)
Сваког пролећа, од 24. марта до 10. јуна, обележавају се годишњице догађаја из НАТО агресије 1999. године. Говори се о херојству пилота „мигова 29”, обарању „невидљивог” Ф-117А, понекад о обарању Ф-16, обележавају се датуми великих страдања и рушења важних објеката. Истовремено, многи важни догађаји везани за овај рат непознати су широј јавности. У ексклузивном разговору за „Политику” о мање познатим збивањима говори пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВи ПВО) Војске Југославије.

Orao J-22

–Нашем народу је још непознато шта је све наша војска, а самим тим и стратегијска групација РВ и ПВО, урадила у припремном периоду како би што спремније дочекала оружану агресију НАТО. У РВ и ПВО задивљује чињеница да смо у периоду припреме, осим објеката непокретности, покренули готово сва покретна материјална средства, око 50.000 тона, и разместили на нове локације. Изашли смо из многих објеката, чак и оних за које је мало ко очекивао, као што је Оперативни центар ПВО Стари Бановци. Агресор у првом удару на мирнодопским локацијама није затекао ни једну нашу јединицу – каже генерал Смиљанић.

Маневри које смо вршили, каже он, у припреми и у току рата, могу бити поука другим војскама. Јединице ПВО и ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) у току рата су извршиле 689 маневара, при чему ниједна јединица у маневру није откривена и нападнута. Израђен је велики број макета авиона, радара, лансирних рампи, станица за вођење ракета и „потурен” непријатељу за дејство.

– Маневар и маскирање довели су министра одбране САД Вилијама Коена у ситуацију да пред Конгресом изјави Срби су сакрили своју ПВО. Оправке полетно-слетних стаза у току борбених дејстава, разминирање аеродрома после дејства касетним бомбама, успостављање и одржавање веза командовања све време рата без минута прекида, па то је права рапсодија домишљатости, упорности и професионалности припадника РВ и ПВО. Ако се овоме додају храбра полетања наших пилота, ватрена ефикасност наших ракеташа, истрајност и упорност војиноваца, онда ето безброј догађаја и борбених ефеката који могу бити пример за углед српским старешинама и војницима – истиче генерал Смиљанић.

orao

Многи ратни догађаји, па и подвизи, остали су непознати широј јавности.

– Па, скоро да је све што су припадници РВ и ПВО радили и урадили, са толико муке и жртвовања, остало непознато. Одмах по доласку на власт „досовске демократије” све је прекрио вео тајне и заборава. Почело је обликовање јавног мњења фабриковањем многих неистина и лажи – да одбрану земље није требало вршити, да би нам било боље да смо се на почетку предали. Војсци и државном врху приписана је кривица за НАТО агресију, а на тој флоскули отпочето је одвођење у Хаг генерала и политичких лидера, без доказа о кривици, са оптужбом „крив си”, докажи да ниси! Ако бих сада хтео да издвојим шта је подвиг,а заборављен, то су летови наше јуришне авијације и хеликоптера у ваздухопловној подршци Приштинског корпуса на простору Космета. Наиме, пилоти наше јуришне авијације (авиони орао и галеб-4), од 25. марта до 4. априла 1999. године, извршили су, по позиву са командног места 3. армије, 24 лета и дејствовали по 15 објеката. У овим дејствима нарочито се истакла 241. ловачко-бомбардерска ескадрила. Она је извршила више од 50 одсто ватрених дејстава. На челу ескадриле, 25. марта, при дејству на шиптарско упориште на планини Чичавица, у рејону села Ликовац, погинуо је њен командант потпуковник Живота Ђурић, прва жртва стратегијске групације РВ и ПВО. Наши транспортни хеликоптери, где посебно истичем 787. транспортну ескадрилу, за потребе Приштинског корпуса извршили су 104 лета, при чему су превезли до и од Кошара и Ђеравице 94 рањеника, неколико усмрћених бораца, 113 путника и близу 10 тона потрошног материјала. И ово је покрио вео заборава. Храбри и отаџбини одани пилоти извршили су задатак, тачно онако како је од њих тражено и повукли се иза завесе која је покрила њихово велико дело. Хвала им – каже генерал Смиљанић.

———————————————————————————–

Млађе колеге не занима моје ратно искуство

Да ли млађе генерације официра Војске Србије изучавају искуства из рата 1999. године? „По мојим сазнањима, наша војнонаучна мисао и њене институције немају ни у замисли уопштавање сазнања о рату 1999.године. Осим прописаних Оперативних извештаја које су све оперативне и стратегијске групације урадиле и доставиле Генералштабу ВЈ по завршетку рата, мислим да више ништа није рађено и урађено.Не зове ме нико да млађим колегама преносим своја сазнања и искуство, а оно је баш велико. Напротив, и ја и моје колеге из рата, посебно генерали са највиших положаја, до скоро смо били непожељни у свим војним и државним институцијама. Као потврда томе је и чињеница да је мени, ратном команданту стратегијске групације РВ и ПВО 2007. године забрањен улазак у зграду команде РВ и ПВО у Земуну”, каже генерал Смиљанић.

М. Галовић
објављено: 14.05.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zaboravljen…..ne.sr.html

Смиљанић: Нисмо обарали наше „мигове 29”

Смиљанић: Нисмо обарали наше „мигове 29”

До отказа радара на авионима долазилозбог електронског ометања које је НАТО примењивао а не због квара, каже ратни командант РВ и ПВО

Један од најупечатљивијих ратних догађаја јесте полетање пилота ловачких авиона „миг 29” на пресретање неупоредиво многобројније авијације НАТО-а.

Smiljanic
– Био је то исказ родољубља и патриотизма одважних и храбрих пилота. Њихова борбена енергија, коју су показали, поколебала је непријатеља, али и више од тога, била је то варница којом је распаљен борбени морал свих припадника РВ и ПВО, па и војске, а народу послата порука – спремни смо да бранимо нашу земљу. Свесни односа снага, они су ушли у неравноправну борбу у ваздуху, борбу за морал војске и народа, за оне војнике размештене на простору Космета и оне који су пали на Кошарама и Ђеравици, за војиновце и ракеташе, који су стрпљиво и храбро седели у својим радарским кабинама и станицама за вођење ракета, свесни чињенице да сваког момента по њима може бити извршен удар – каже пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант РВ и ПВО.

Међутим, неки пилоти „мигова 29” су после ратаговорили о неисправним авионима, о отказима радара.

– Било је ту и има, још увек, много ружних констатација и изјава, онако паушално без правих показатеља и доказа. Можда су најтеже оне изјаве које оптужују политички и војни врх да су под принудом слали пилоте на полетање, или још, можда теже, да са јединицама ПВО није било садејства и да су ракетне јединице дејствовале по нашим авионима, а не НАТО ловци – истиче генерал Смиљанић.

Да ли су били исправни радари на „миговима 29”?

mig29

– На то одговор најбоље даје извештај мог помоћника за ваздухопловнотехничку службу, ваздухопловнотехничког инжењера пуковника Душка Милосављевића: „У оквиру припреме ваздухопловнитехничких и техничких материјалних средстава, за очекујућу агресију, на свим исправним авионима, извршена је провера исправности радара употребом мобилног комплета МК-9.12. и сви су „прошли” самоконтролу, тако да се може тврдити да су сви радари на авионима који су полетели били исправни. Може се говорити само о смањеном домету радара. Изворне могућности радара на авиону „миг 29” су откривање циљева у ваздуху површине од 3 квадратна метра (без електронског ометања) на даљини до 90 километара. Током времена, због слабљења карактеристика ЛБВ цеви (цев са путујућим таласима), домет радара је био смањен за око 20 одсто изворних могућности. За ово смањење пилоти су знали. До престанка рада („отказа”) радарских система вероватно је долазило, али не због техничких разлога, већ због јаког електронског ометања које је непријатељ примењивао према свим нашим радио и радарским средствима. Да ли су наши пилоти предузимали прописане мере на ова непријатељска дејства, то они знају. На крају, пилот је у авиону потпуно суверен и неприкосновен. Он, и само он, одлучује да ли ће започети, наставити или прекинути лет, ако је дошло до било каквог одступања од прописаног и програмираног. Због тога постављам питање пуковнику Драгану Илићу, да ли је био принуђен на полетање 24. марта 1999. када му је на стартној линији за полетање са аеродрома у Нишу отказао радар, како је изјавио 27. марта ове године у емисији „Да, можда, не” РТС-а? – каже генерал Смиљанић.

Медији, па и сами пилоти, тврдили су да су неки од наших „мигова 29” оборени и дејством наше ПВО.

– У поменутој емисији „Да, можда, не” потпуковник пилот-ловац Предраг Милутиновић је изјавио, без било каквог показатеља и доказа, да су њега 24. марта 1999.године, док је летео од Крушевца према аеродрому у Нишу, обориле наше ракетне јединице из рејона Ниша. Колега пилот је против колега ракеташа изнео оптужбу, без иједног доказа, емисија се завршила и шта је остало? Оптужба, смишљена клевета, нека програмирана ујдурма или шта? Ево неких показатеља и чињеница: те ноћи авион, којим је пилотирао Милутиновић, када је погођен и оборен (пилот искочио) налазио се између Крушевца и Рибарске Бање на висини 1.800 метара апсолутне висине, на крајњем домету дејства ракетне батерије „куб”, која је била у рејону Ниша, ватрени положај село Трупале. На крајњем домету, али само у условима да је између авиона и батерије била равна плоча без икаквих орографских узвишења(препрека). Међутим, између њих се налазио Мали Јастребац. Авион је на висину на којој је летео, за поменуту батерију био у радарској сенци Малог Јастребца, те иста по њему није могла дејствовати. Друге батерије око града Ниша биле су знатно изван могућег домета дејства. Ако овоме додам и чињеницу да те ноћи ниједна батерија система „куб” у рејону Ниша није дејствовала, онда се поставља питање зашто господин Милутиновић за обарање авиона оптужује своје колеге ракеташе, а не НАТО ловце? Сви подаци о лету авиона,месту пада, времену и висини лета, као и подаци о распореду ракетних јединица око Ниша налазе се евидентирани у прописаним документима. Мени остаје питање у чијем је интересу да се и даље манипулише људима који су у одбрани отаџбине часно обавили свој задатак – каже генерал Смиљанић.

—————————————————————————

Авиони су били тестирани као после генералног ремонта

Тачна је констатација да је на авионима „миг-29” био истекао временски рок рада од девет година, од времена увођења(1987. и 1988. године) у оперативну употребу. Али је и тачна чињеница да је на свим авионима који су употребљени у борби, било извршено продужење рока рада, два пута 15 одсто укупног временског рока рада, што одобрава и сам произвођач авиона. По извршеним радовима сви авиони су тестирани(и прошли тест) на дијагностичкој опреми МК-9.12, истој онаквој на којој се врши тестирање после генералног ремонта, каже генерал Смиљанић.

М. Галовић
објављено: 15.05.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Smiljanic-N…..29.sr.html

Heroji Der er Zora

U jednom od najkrvavijih ratova u poznatoj istoriji, Sirijska Arapska Armija koja se od 2011. godine bori protiv najveceg zla danasnjice, tzv. Islamskog kalifata koji nastoji da multikonfesionalno drustvo, terorizmom  vrati na nivo srednjovjekovne serijatske zajednice, najvecu pomoc dobija sa neba od svojeg RV.

MiG-21 u brisicem letu nad bojnim poljem…

Piloti RV Sirije vec skoro punih pet godina rata u Siriji, nemaju ni dana odmora. Pod stalnim su pritiskom pomazuci jedinice KOV-a pritisnute islamistickim fanaticima, militantnim skupinama koje ne poznaju niti priznaju ni jednu konvenciju i pravila  rata. Avijacija ciji su resursi na kraju zbog godina starosti i dotrajalosti, pokusava da pruzi pomoc jedinicama na terenu u odbrani ali i ofanzivama koje imaju za cilj oslobodjenje sirijskog teritorija posjednutog muslimanskim dzihadlijama iz citavog svijeta.

Problem sirijskoj vojsci, posebno rodu avijacije predstavlja strana medjunarodna vojna pomoc koja stize islamistima iz modernih tehnoloskih zemalja zapada, predvodjenih SAD-om. Avioni i helikopteri koji ucestvuju u borbama cesto su bili  obarani ili osteceni zapadnim PVO sredstvima, tipa Stinger, koji za zastarelu avijaciju Sirije predstavljau ozbiljan problem.

Herojska odbrana sirijske vojske svih ovih godina, bila je pokrivena sa neba pravim junacima u kokpitima zastarelih sovjetskih aviona lovaca, bombardera i helikoptera. I pored nepovoljnih uslova za dejstvo usled jake PVO neprijatelja, avijacija je uradila za divljenje tezak posao u borbi protiv teroristickog zla koje je napalo Siriju.

Veliki broj oborenih aviona, posebno helikoptera govori o tome koliko je danas tesko biti borbeni pilot u Sirijskom Arapskom Ratnom Vazduhoplovstvu. Medjutim jedan aerodrom u ovom sirijskom ratnom teatru zauzima posebno mjesto…to je vojni aerodrom u opsjednutom gradu Der Er Zor na rijeci Eufrat.

“Stari kopljanik” sirijski MiG-21. krece na borbeni zadatak…

Aerodrom se nalazi u zoni vatre svakodnevno, ali piloti na migovima 21, koji tamo baziraju, uprkos velikoj pogibelji uzlecu i dejstvuju na neprijatelja koji se nalaze bezmalo na prilazima samom aerodromu i vojnoj bazi. Svaki iole upucen covjek u avijaciju zna da avion MiG-21 nije bombarder niti je oklopljen, i obican metak iz automatske puske moze biti koban po pilota na niskim uzltima i prilazima aerdromu sa avionima preopterecenim gorivim i municijom.

Snimak ruske televizije, prikazuje poletanje na borbeni zadatak aviona MiG-21. sa istrosenim gumama.Nisko poletanje-nisko sletanje i voznja u kaponir dok minobacaci udaraju okolo.Jedan geler i avion bi se pretvorio u plamtecu buktinju. Za razliku od obicnih vojnika,oboreni piloti koji padnu u ruke teroristima umiru na posebno okrutan nacin koji moze pasti na um samo poremecenim umovima.Na zalost na internetu je bilo odosta snimaka okrutnih likvidacija oborenih pilota. Zaista treba odati veliko priznanje herojima odbrane avio baze i grada u Der Er Zoru.

CRNA GORA U AGRESIJI NATO…

U agresiji NATO na SRJ na danšnji dan prije 17 godina prvi projektili su pogodili Crnu Goru. Na meti su bili radari i kasarne Vojske Jugoslavije. Prva zrtva agresije NATO na tlu tadašnje SR Jugoslavije je vojnik Saša Stojic u kasarni u Danilovgradu. Pogodjeni su Obosnik kod Herceg Novog i Crni Rt kod Bara. Kasniji udari su tezinu prenijeli na Srbiju ali je Crna Gora bila konstantno pod pritiskom NATO bombi i izdajničke vlade u Podgorici koja je paktirala sa NATO ubicama.

U Murinu je po priznanju tadašnjeg predsjednika Bila Klintona a koju je dao nedavno francuskoj televiziji , po nalogu crnogorskog političkog vrha koji je saradjivao sa NATO, pogođen most od nebitnog vojnog značaja, kojom prilikom je poginulo šestoro civila medju kojima troje djece. Namorbidnija izjava tadašnjeg ministra policije Vuka Boskovica je bila da se gradjani ne boje, jer NATO bombarduje “samo” vojne ciljeve u Crnoj Gori. Izdajnik je gradjane Crne Gore u uniformama Vojske Jugoslavije, računao za legitmne mete.

U vrijeme NATO agresije na SRJ, posebno je bio tezak polozaj Druge armije VJ u Crnoj Gori, jer je bila napadana od NATO iz vazduha i crnogorske policije na terenu, koja je pokušavala da na svaki način pritisne vojsku da ne moze pruziti adekvatnu odbranu, što je bio više nego očigledan dokaz saradnje sa agrsorima. NATO je u crnogorskoj policiji i njenom rezervnom sastavu imao oruzanu silu na terenu i logisticku podrsku.

Americki bombarder tipa A-10 Tanderbolt je radarski polozaj na rtu Arza gađao projektilima sa osiromašenim uranijumom i time to podrucje ozračio za dugi vremenski period. Od ekipe od preko dvadeset ljudi koja je učestvovala kasnije u dekontaminaciji toga terena, danas nema ni jedan ziv.

Na Cetinju se pojavila za vrijeme rata paravojna grupacija koja je uz nezvaničan blagoslov crnogorske policije pokusala da napadne vojsku na polozajima oko Cetinja ali je uz pomoc pripadanika djelova 63.padobranske brigade i vojne policije pohapšena.

I pored zdruzenog i koordinisanog rada NATO i oruzanih formacija crnogorske vlade, Vojska Jugoslavije u Crnoj Gori je uspjela da obori nekoliko bespilotnih letilica, krstarećih projektila Tomahavk lansiranih sa brodova i podmornica NATO iz Mediterana. Izrazeno je dejstvo PVO sistema KUB sa aerodroma u Podgorici, i nepotvrdjen podatak obaranja britanskog lovca-bombardera Sea Harier u Skadarsko jezero.

Avioni tipa G-4 RV i PVO VJ sa aerodroma u Golubovcima su izvršili preventivni udar na jurisne helikoptere NATO u Albaniji, koji su se pripremali za napade na vojsku u SRJ, i tom prilikom ih unistili na zemlji. Odmazda NATO je uslijedila samo dan kasnije napadom NATO bombardera na aerodorm u Golubovcima i radarsku osmatracnicu Crni Rt pored Bara.

Citavu teroristicku jedinicu OVK koja je pritisnuta Voskom Jugoslavije na Kosmetu bila pred uništenjem, crnogorska policija je propustila da umakne preko crnogorske granice u Albaniju.

Narod je u Crnoj Gori bio većinski, kao sto je i danas protiv tiranije i agresije NATO.

Gradjani Crne Gore koji su u uniformama Vojske Jugoslavije časno branili svoju slobodu, kao i njihovi preci stotinama godina prije, upisali su se u slavne stranice srpske, crnogorske, slobodarske tradicije.

O ovima drugima ce suditi vrijeme i istorija…

Slava i hvala svim zrtvama NATO agresije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije i vojsci koja se pokazala dostojnom predaka…

Category: SPOMEN  Leave a Comment

Izjava spašenog navigatora oborenog ruskog Su-24

Spaseni pilot ruskog aviona koji je oboren u Siriji izjavio je da je posada poznavala područje u kojem je avion oboren kao svoj dlan i da nije bilo nikavih upozorenja Turske. Jedan ruski marinac poginuo tokom akcije spasavanja.

Konstantin Muraktin, navigator aviona “Su-24M”, oborenog u Siriji, isključuje mogućnost narušavanja vazdušnog prostora Turske čak i “na sekundu”.

“Nije bilo nikakvih upozorenja sa turske strane, ni vizuelnih niti preko radija”, rekao je navigator.

“Nemoguće je da smo narušili turski vazdušni prostor makar i na sekund. Leteli smo na visini od 6.000 metara po potpuno vedrom vremenu i potpuno sam kontrolisao rutu kojom smo se kretali”, rekao je Muraktin.

On je, kako prenose ruski mediji, dodao da namerava da ostane i nastavi da služi u sastavu ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji.

Muraktin je naveo da oblast kojom je leteo pre obaranja poznaje kao svoj dlan i ponavlja da Turci nisu uputili nikakvo upozorenje.

Zapravo, nije bilo nikakvog upozorenja, pa zato nismo ni menjali kursMorate da shvatite razliku u brzini taktičkog bombardera ‘Su-24’ i aviona ‘F-16’ (sa kojeg je ispaljena raketa koja je oborila ruski avion). Da su hteli da nas upozore, mogli su da nam ‘sednu na krilo’“, rekao je Muraktin novinarima u ruskoj bazi u Latakiji u Siriji.

“Raketa je iznenada udarila zadnji deo aviona. Stigla je niotkuda. Nismo imali vremena ni za manevar izbegavanja”, kaže Muratkin.

Dok je pogođeni avion padao, dva pilota su se katapultirala.

Kapetan Sergej Rumjancev je ubijen, a pobunjenička turkmenska brigada tvrdi da ga je ubila dok se spuštao padobranom.

Muraktin je izbavljen u operaciji koja je trajala 12 sati, a sproveli su je zajednički ruski i sirijski specijalci.

U akciji spasavanja poginuo je jedan ruski marinac.

Muratkin (39), dobitnik nagrade “Najbolji navigator” na ruskom najvećem takmičenju te vrste, kaže da će tražiti povratak u borbene misije čim se oporavi.

“Moram da se osvetim za pogibiju mog kapetana”, kaže Muratkin.