Archive for the Category »SRPSKA KRILA «

Otišao je “Opaki”…

Još jedan čelični orao Vojske Jugoslavije, pilot-lovac Damir Opačić “Opaki” sklopio je svoja krila i dušu predao nebu. Umro je od srčanog udara u 42. godini života,10.11.2013  u Podgorici u kojoj je živio. Sahranjen je u Grblju u selu u kojem mu žive roditelji, u Bratešićima.

Pilot-lovac Damir Opačić u MiG-u 21 na Slatini

Vijest o Damirovoj smrti saznao sam od njegovog bivšeg komandanta, pukovnika u penziji Boška Todorovića, “Opaki” nam je bio zajednički prijatelj. Iako je moja kuća od kuće njegovih roditelja udaljena nepunih kilometar, ova tužna vijest je stigla od njegovog komandanta koji je i sam saznao kasno iz novina u Beogradu. Kao grom iz vedra neba me pukla u srce. Jedva sam mu stigao na sahranu. Mogu samo Bošku zahvaliti na tome.

U MiG-29 na Batajnici

Za Damira Opačića, poznanici, prijatelji, bivši kolege iz vojske imaju samo riječi hvale. Bio je hrabar pilot, srčan drug velikog srca. Bio je tih ali jak iznutra, spreman na velike odluke i velika djela kada se mnogima ledio um od straha. Bio je dobar vojnik, pravi patriota i profesionalac.

Sreli smo se jednom za vrijeme agresije NATO kada je došao kući u posjetu porodici obojica u uniformama, on pilot ja u PVO na strele 2M. Bio je u 123. lovačkoj eksadrili na aerodromu Slatina u Prištini. Gađali su ih danonoćno. Avione MiG-21 su sklonili u podzemna skloništa i čekali naredbu da uzlete trpeći svakodnevna bombardovanja.

Na prištinskom aerodormu

Pitao sam ga šta će biti sa 21-cama, kada će biti upotrebljene?! Rekao mi je da je odluka sa vrha da uzlete u slučaju kopnene agresije, i da treba da dejstvuju po neprijateljskoj pješadiji. Za borbu u vazduhu njohove 21-ce nemaju nikakve šanse. “Opaki” je bio spreman da uzleti bez razmišljanja bez obzira na snagu protivnika.

Kod predsjednika SRJ Slobodana Miloševića

Pričao mi je da im je sklonište bilo tako dobro da nijesu uspjeli da ga probiju niti pogode ulaz jer je bilo na lakat pravljeno pa projektili nijesu uspjevali da pogode ulaz u sklonište u kome se nalazila eskadrila migova. Poslije agresije svi migovi sa prištine su preletjeli na Batajnicu i pridruženi 126. lbe koja se nalazila u satav 204.lap. Boško je bio komandant 126. eskadrile Delta na migovima 21 pa je tako postao predpostavljeni “Opakom”. Rekao mi je Boško nekoliko puta da je “Opaki” izuzetno hrabar i dobar pilot. Iako znam da 21-ca zahtijeva mnogo od pilota, njemu je to išlo lako.

Počeo je školovanje u Mostaru, smejer PVO, ali je 1991. zbog dezerterstva velikog broja pitomaca iz secesionističkih republika prekomandovan na doškolovavanje za pilota u Vojnu Vazduhoplovnu Akademiju u Beograd i tako postao pilot VJ na mlaznim lovcima MiG-21. Bio je najbolji u klasi.


Poslije otcjepljenja Crne Gore u kojoj je živio, napustio je vojsku jer je uvidio da u njoj više neće biti mjesta za pilota-lovca i krenuo da se bori za život na jedan drugačiji način, radeći u državnim institucijma i baveći se privatnim poslovima da bi obezbijedio egzistencuju porodici. I novi i stari kolege za njega imaju samo riječi hvale i svi kažu da je bio čovjek sa velikim srcem za prijatelje.

Još čuvam njegovu kacigu sa G-4 koju mi je dao kada sam počeo da se bavim letenjem na zmajevima. Čuvam je kao drag poklon od velikog pilota i dobrog druga.

Na sahrani u Bratešićima danas, pod kišnim olovnim nebom Boke, uz zvuke vojničke trube ispraćen je uz vojne počasti svojih kolega pilota, mnogobrojnih prijatelja i rođaka. Damir Opačić je prerano napustio ovaj svijet i dušu digao negdje visoko gore u plava prostranstva iznad tmurnog neba.

Kako je rekao jedan njegov kolega pilot opraštajući se danas od “Opakog”…piloti ne umiru, oni samo odu na nebo i ne vrate se”. Vjerujem da će Bog Damiru Opačiću podariti dobro mjesto na nebu koje je toliko volio…

Božo Mršulja

Letenje iznad Budve 2013.

Vazduhoplovno društvo  “Soko” iz Grblja je ove 2013. godine napravilo nekoliko promotivnih letova iznad Budve i time popularizovalo vazduhoplovtsvo u Crnoj Gori. Tako su nastali ovi panoramski snimci Budve i okoline.

Srbija na krilima supersonika

EKSKLUZIVNO

Srbija na krilima supersonika

Šturo saopštenje posle posete srpske delegacije Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u kojem se kaže da je ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona, izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona?

Srpski nadzvučni školski avion NA u verziji LIFT aparata

Nedavna poseta delegacije Srbije predvođene prvim potpredsednikom vlade i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem, u kojoj su bili i ministar finansija i privrede i predstavnici kompanije „Jugoimport-SDPR“, Ujedinjenim Arapskim Emiratima zapravo je bila prezentacija „srpske porodične srebrnine“. Naravno, vojnotehnološke „srebrnine“. Šturo saopštenje posle te posete, u kojem se kaže da je Ujedinjenim Arapskim Emiratima ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona? Je li to realno i može li to uopšte da uradi srpska vojna industrija na sadašnjem nivou tehnologije i tehnike? Šta smo to ponudili Ujedinjenim Arapskim Emiratima?

Dakle, lepeza naše ponude bila je raznovrsna, no najatraktivniji projekti, za koje je domaćin pokazao veliki interes, bili su raketni sistem „alas“ u protivbrodskoj verziji sa dometom od 50 km, kao i tri različita tipa aviona za obuku pilota i za borbena dejstva. Turboprop trenažni avion „kobac“, aparat za protivteroristička i protivgerilska dejstva, koji po svojim taktičko-tehnološkim karakteristikama spada u vrh takvih aviona te kategorije. „Kobac“ je  projekat malog rizika, on je prirodni naslednik projekta „lasta“, pa za njegovu finalizaciju nisu potrebne nove razvojne i proizvodne tehnologije. Za razvoj „kopca“ i integraciju svih podsistema odgovaran je VTI, dok je napadno-navigacioni sistem (NNS) projekat stručnjaka kompanije „Jugoimport-SDPR”, kao nastavak razvoja upravo završenog NNS-a za modernizaciju srednjih višenamenskih helikoptera, što je već i urađeno u Iraku na helikopterima „Mi-17”. Avioni za naprednu obuku sa turboelisnim motorom i naprednom avionikom, kao što su „pilatus PC-9“, PC-11, PC-21, „teksan“, KT-1. „tukano“ i „supertukano“, danas su vrlo tražena roba na svetskom tržištu i u tom kontekstu naš „kobac“ ima lepe izglede za prodaju. Osvajanje njegove proizvodnje vrši kompanija „Utva“ uz učešće više fabrika srpske vojne industrije, „Teleoptik“, PPT…

Drugi tip aviona koji je ponuđen Emiratima jeste modernizovana verzija aparata „orao“, u opciji dvoseda sa ugrađenom opremom nove generacije, eventualno pojačanim motorima i shodno tome unapređenim letnim i borbenim karakteristikama, što bi takav „orao“ svrstalo u kategoriju modernih transsoničnih aviona LIFT (Lead in Fighting Trainer). Naime, avioni LIFT danas služe za uvođenje u završnu obuku pilota-lovaca, sa mogućnošću da simuliraju energetske i tehničke karakteristike kao i borbene potencijale višenamenskih lovačkih aviona – uključujući i aparate četvrte generacije. U tu kategoriju u svetu trenutno spadaju avioni „jak-130“, M-346, L-15, „houk-128“. Supersonični avioni LIFT tehnički i taktički su najmoćnija kategorija školskoborbenih aviona, sa veoma dobrim avio-letačkim karakteristikama, velikom nosivošću ubojnih sredstava, savremenom avionikom, senzorima i opremom za protivelektronska dejstava, u ukupnim borbenim kapacitetima na nivou lovaca treće generacije. Vrlo je značajno i to da je cena ovih letelica mnogo niža od cene najmodernijih višenamenskih aviona. Zapravo, na tržištu danas postoje samo dva tipa takvih aparata: južnokorejski TA-50 i kineski JL-9, oba brzine približno 1,5 maha.

Modernizacija aviona „orao“ i njegova prekategorizacija u aparate LIFT za naše potrebe, ali i za inostrane naručioce, može se realizovati u našim fabrikama i zavodima uz potrebno dodatno opremanje proizvodnih pogona, kao i nabavku, i delom domaći razvoj ključnih podsistema. Naravno da bi obnavljanje proizvodnje „orla“ u verziji LIFT zahtevalo značajnije doinvestiranje u razvojne i proizvodne resurse, obnavljanje ranijih korišćenih tehnologija i proširenje kadrovske baze. Ali, svih 17.000 nacrta i planova za „orao“, celokupna dokumentacija i svi alati su kod nas.

Treći vazduhoplovni projekat koji smo sada ponudili Emiratima jeste projekat nekadašnjeg jugoslovenskog nadzvučnog aviona – čuveni NA. Sada ga nudimo u varijanti LIFT. Program jugoslovenskog nadzvučnog aviona bio je svojevremeno jugoslovenska „eureka“, tehnički i tehnološki vrh dostignuća SFRJ, naš lovac četvrte generacije. Krajem osamdesetih godina Jugoslavija je završavala taj projekat, ostvarena je vrlo sadržajna saradnja sa dve vodeće svetske kompanije iz Francuske i Velike Britanije, urađeno je devet varijanti za avion jednosed i dve varijante za dvosed. Sva potrebna ispitivanja u aerodinamičkim tunelima u Žarkovu bila su završena. Analizirali smo i četiri motora svetskih marki: „snecma“, „rolce-royce“, GD,„pratt & whitny“, tri vrste uvodnika vazduha i nekoliko tipova radara – „thompson CSF“, „feranti“, „ericsson“. Definisana je optimalna aerodinamička koncepcija, avion je zapravo bi kopija francuskog „rafala“, utvrđeni su osnovni elementi konstrukcije, mase i centraže, definisan je stajni trap, trebalo je da leti brzinom od 1,88 maha, urađeni su i svi potrebni strukturalni proračuni, usvojeni zakoni upravljanja i definisane četvorostruke električne komande leta, sa potrebnim magistralama podataka i računarom misije… Svi ti navedeni radovi predstavljaju dobru osnovu za nastavak razvoja NA u verziji aviona LIFT imajući u vidu da aparati LIFT imaju niže taktičko-tehničke karakteristike od započetog NA, potrebno je manje novih tehnologija, pa bi novi NA imao za 20 do 30 odsto smanjene taktičko-tehničke karakteristike, upravo toliko koliko to zahtevaju avioni LIFT. Osim toga, danas se najbitnije i najsloženije avio-komponente daleko lakše nabavljaju nego pre 20 godina.

Novi NA u LIFT dvosedoj verziji leteo bi brzinom od 1,6 maha, doleta do 3.500 km, plafon leta bi mu iznosio 17.000 metara, naoružan bi bio topom od 30 mm, na ukupno 11 podvesnih tačaka nosio bi 6.000 kg bombi i raketa, uključujući i projektile vazduh–vazduh. Svi planovi, proračuni, sva dokumentacija za avion NA su kod nas, i to je ta „porodična srebrnina Srbije“. Uz ulaganje strateškog partnera u proizvodne kapacitete Srbija može da napravi NA u verziji LIFT. Fabrika „Utva“ je krajem osamdesetih godina i napravila nove hale upravo za proizvodnju NA.

Na stogodišnjicu svog vazduhoplovstva Srbija nastavlja proizvodnju aviona, 20 aviona „lasta“ je već prodato Iraku, Bagdad će najverovatnije kupiti još 16 „lasta“, naša avijacija je poručila 15 „lasta“, a ima i drugih zainteresovanih. Težak period vazduhoplovne industrije je iza nas. Na svetskom tržištu aviona bogate zapadne, arapske i azijske zemlje uglavnom su opremljene lovcima treće generacije, „mig-29”, „Su-27”, F-15, F-16 i F-18. Proizvodne linije tih aviona još su u funkciji, nude se i modernizovane verzije tih aviona. Četvrta generacija aviona, „rafal“, „tajfun“, „gripen“, „Su-30”, „Su-35” užasno su skupi i dostupni samo malom broju država. S druge strane, očekuje se vrlo brzo povlačenje iz upotrebe preko 1.000 aviona „mig-21” i više od 600 aparata „fantom F-4“, čime se otvara prostor za avione LIFT. Recimo da američki F-35 uopšte i nema dvosedu varijantu.

Ujedinjeni Arapski Emirati su kupac danas najprestižnijih i najskupljih vojnih proizvoda, ali ta zemlja ulaže i u sopstveni razvoj i proizvodnju kod kuće, kao i u kooperaciju sa drugim državama. Emirati žele da se što pre i što više osamostale na tom planu, jer ni nafta nije večna. Naša delegacija je naše mogućnosti prezentovala političkom i vojnom vrhu Emirata. Ponudili smo im naše tehničko i tehnološko blago. Pokazali su neočekivano veliko interesovanje…

Miroslav Lazanski
objavljeno: 02.11.2012.

Izvor: http://www.politika.rs

Goran Ostojić – vitez 63.padobranske brigade VJ

Na današnji dan, prije 13 godina, braneći Kosmet od šiptarskih terorističkih bandi, pao je sa još dvojicom boraca kod Žar kolibe na Juničkim planinama, vitez Goran Ostojić. Čovjek koji je nas padobrance učio viteštvu, ratništvu ali i čojstvu i junaštvu. Privilegija je bila poznavati takvog čovjeka. Slava ti komnadante, ti si Obilića već sreo.

Goran Ostojić rođen je 1962. godine u Bačkom dobrom Polju.

U osnovnu školu pošao je sa pet godina, kada se sa roditeljima seli u Jagodinu. Još u osnovnoj školi privlače ga discipline koje će odrediti njegov poziv, tako je  bio radio amater, aeromodelar, sa 14 godina postao je uz očevu saglasnost najmlađi padobranac u Aero klubu “Naša krila” i najmlađi pilot jedriličar, a ubrzo i pilot motornih aviona, naravno tu su i nezaobilazni fudbal i košarka, kao i karate toloiko koristan u njegovom budućem pozivu. Završava gimnaziju sa 17 godina i upisuje se na Vojnu akademiju.

Odabira po nekima najteži smer-pešadiju. Studije završava sa odličnim uspehom i dobija raspored u elitnoj 63. padobranskoj brigadi. Karijerom prolazi kroz sve oficirske  dužnosti starešine njegovog kova, od komandira voda i čete, do načelnika operativne službe i načelnika štaba brigade. Na tom putu bilo je mnogo ne manjih izazova od onog sudbinskog, koje je ovaj vrsni oficir herojski pobedio (setimo se, sa samo 18 padobranaca Goran Ostojić je držao aerodrom Cerklje omogućivši evakuaciju aviona i opreme, zatim akcije u Bihaću, Puli, na Zemuniku kod Zadra, prvi padobranski skok u bosanskom ratu i tom prilikom zauzimanje Jadra kod Srebrenice, sve to su samo neki primeri onoga što je prošao u svojoj karijeri koja ga je zasigirno izgradila u izuzetnog oficira, poznavaoca vojniočkog poziva, ali i nekoga ko je videvši i druge, mračnije slike života  postao kako poznavaoci svedoče pravi čovek i prijatelj).

Poginuo je jula 1998. godine kod Junika sa puškom u ruci kako i dolikuje starešini njegovog životnog profila. Posthumno je unapređen u potpukovnika (ne znajući da je redovno predviđen za taj čin, koji mu je trebao biti dodeljen na dan jedinice te godine). Nastupanjem tragičnog događaja ostali su bez oca i muža, sin Bogdan i supruga Marina , ali je stroj nebeskih ratnika, heroja odbane naše duge istorije, dobio heroja koji će ga zasigurno predvoditi jednako uspešno i slavno, kao što je za života predvodio elitnu jedinicu zemaljskih ratnika legendarne padobranske brigade…

In memoriam Iljo Arizanov: SAM IZNAD KOSMETA

U svojoj 52 godini penzionisani pilot-lovac pukovnik Vojske Jugolsavije Iljo Arizanov preminuo je u Beogradu od posledica srčanog udara.


Iljo Arizanov je bio jedini pilot Vojske Jugoslavije u ratnom sumraku 24. marta 1999. nad Kosmetom.  Oboren je u vazdušnoj borbi sa NATO agresorskim avionima. Katapultrirao se iz oštećenog aviona iznad reona Drenice, jakog šiptarskog uporišta. Tek trećeg dana provlačeći se teritorijom posjednutoj od šiptarskih terorističkih bandi OVK, stigao je do  prištinskog vojnog aerodroma Slatina.


Narušenog zdravlja sa teškim srčanim problemima, kao posledice rata i obaranje, penzionisan je u činu pukovnika.

Nova srbijanska vlast nije ga udostojila ispraćaja koji priliči heroju…izostao je prelet aviona MiG-29 iz eskadrile kojoj je i sam pripadao.

Sramota za državu Srbiju i njenu vojsku.

Iljo Arizanov je letio u ratu, borio se i bio oboren…država Srbija za njega nije mogla da leti ni u miru na poslednjem ispraćaju u vječnost heroja srpskog neba.


Piloti iz 204.lovačkog puka su heroja ispratili na poslednji let u vječnost.

Neka ti je slava i hvala junače…srpski narod te neće zaboraviti!!!

Orao Nemanjića na granici kosmosa

BANJALUKA –

Mladi Banjalučanin Saša Savićević ispunio je svoj dečački san i dostigao, kao prvi Srbin iz Republike Srpske, “nebeske visine”. On je učestvovao na podorbitalnom kosmičkom treningu u Rusiji i tom prilikom, uz saglasnost domaćina, proneo znamenja Srpske kroz orbitu do donje granice kosmosa.


Uspešno završenim letom na avionu “Mig 29 UB”, kojim je u toku 55 minuta – koliko je trajao ovaj podorbitalni kosmički trening – dostignuta je visina od 23 kilometra, što se smatra donjom granicom kosmosa.

“Ovo je ispunjenje mog dečačkog sna, ali i prilika da kročim tamo gde su samo retki bili u prilici da kroče. Sada sam zvanično prvi Srbin na granici kosmosa, ali moram da naglasim da je pre tri godine to učinila jedna hrabra Srpkinja – Nataša Pavlović iz Čikaga”, rekao je Srni Saša Savićević, predstavnik ruskih državnih medija za Balkan, nakon uspešno završenog leta iz baze “Sokol” Vojske Rusije u Nižnjem Novgorodu.

Pun utisaka i novih neuobičajnih iskustava, Savićević kaže da je lep osećaj leteti i dostići visinu od 20 kilometra, sa koje se vide oblaci, cikloni i anticikloni, dok ogromna reka Volga izgleda kao “končić na zelenom tepihu”.

“Kada pogledate iznad sebe, nema plavog neba, već crno, puno zvezda. Lepo je bilo znati da sam u tom trenutku, verovatno i toga dana, čovek na najvišoj visini na svetu, ako se izuzme šest članova posade Međunarodne svemirske stanice” – kaže Savićević.


Sa iskustvom “prvog srpskog svemirskog letača iz Srpske”, on opisuje detalje leta kroz Zemljinu orbitu i ističe da je dostignuta visina bila 20 450 metara, brzina od 1,94 maha, uz silu gravitacije od 7 G, što predstavlja sedam puta veće ubrzanje od normalne zemljine gravitacije.

Tokom ovog trening-leta izvedeni su brojni elementi akrobatike, kao što su poznati letački pojmovi “zvono”, “vitraž”, “luping”, “bure”, “Nesterova petlja” i drugi.

Savićević naglašava da je sve to zasluga i “majstorija” glavnog pilota leta Sergeja Ivanoviča Kara, test-pilota prve klase i šefa tima test-pilota ruske baze “Sokol”.

“Kara je jedan od najiskusnijih pilota u svetu, sa 5.200 časova naleta na više od 50 tipova aviona, od kojih su najpoznatiji “MiG 15”, “MiG 21”, “MiG 23”, “MiG 29”, “MiG 31”, “SU 27”, “Jak 52”, “An 24”, “Tu 154” i “M 101 T”” – kaže Savićević, naglašavajući da je Sergej Kara dobio najviše rusko priznanje – “Počasni test-pilot Ruske Federacije”.


Opisujući detalje leta u Zemljinu orbitu, izvedenog 21. jula, Savićević precizira da je let sadržavao specifične elemente, karakteristične za ovu vrstu avioletova – kao što je vertikalno uzletanje i vertikalno penjanje od poletanja do visine od 9 000 metara, što je visina leta putničkih aviona.

“Ovo vertikalno uzletanje i vertikalno penjanje bilo je, zapravo, simulacija lansiranja rakete” – pojašnjava on i dodaje da je ovo izvođeno sa ubrzavanjem do 1,1 maha i probijanjem zvučnog zida, te ponovno ubrzavanje i dosezanje “granice svemira” na visini od 20 kilometara.


Savićević priča da je tokom leta doživeo simulaciju bestežinskog stanja, koje se izvodi paraboličnim letom, kao i specijalni manevar, simulaciju povratka rakete na Zemlju, što predstavlja letenje sa silom.

On ističe da je i povratak u bazu “Sokol” izveden kao nastavak simulacije spuštanja kosmičkog broda.

“Tom prilikom izveden je puni sastav akrobatskih manevara i brisani let iznad piste ruske baze “Sokol” na visini od 15 metara” – kaže Savićević.

On je dodao da sam let traje 50 minuta, u okviru kojih polaznik treninga dobija komande aviona “MiG 29” na celih 15 minuta.

Prema Savićevićevim rečima, ovaj novi program kosmičkog treninga važan je deo pripreme za sve one koji žele da lete takozvanim sistemom RLV, kojim se simulira lansiranje rakete, kao što su to poznati “Space Ship 2 with Virgin Galactic”,””Lynx”, “Rocket Plane” i drugi.

“Mnogi ljudi žele da lete podorbitalni kosmički let, ali niko ko ne prođe ovaj trening ne može da oseti šta ga stvarno čeka i da li je spreman za to” – naglašava Savićević i pojašnjava da se ovim kosmičkim treningom daje mogućnost da se isprobaju i karakteristike aviona “MIG 29 UB2”, koji ispunjava sve elemente RLV leta.

Za buduće eventualne letače kroz Zemljinu orbitu i za one koji to nikada neće biti Savićević opisuje da pre praktičnog dela treninga polaznik mora da prođe specijalne medicinske preglede, brojne instrukcije koje se tiču supersoničnog, pa nadzvučnog, leta, leta na ekstremnim visinama, kao i o profilima kosmičkog leta, a to su, osim teorijskog, i praktični treninzi koje vodi posada “MIG-a 29”.


Prema njegovim rečima, ova obuka uključuje i trening upotrebe antigravitacionog odela i maske, kao i trening upotrebe sistema za spasavanje, kao što su katapultirajuće sedište i padobranski sistem, te trening u samom avionu MIG 29 i upoznavanje instrumenata “MiG 29”.

“Sve treninge izvode najbolji ruski test-piloti iz baze “Sokol” u Nižnjem Novgorodu” – kaže Savićević i podseća da su baza “Sokol” i fabrika Avio-zavoda MiG ujedno test-poligon za nove letelice Zavoda MiG”.

On precizira da sam let u bazi “Sokol” opslužuje 150 ljudi, naglašavajući da je veoma bitna i činjenica da se za vreme ovakvih trening-letova, zbog bezbednosnih razloga, zaustavljaju svi letovi u rejonu, a dve trase vazdušnog puta za civilnu avijaciju potpuno se zatvaraju do kraja leta.

Saša Savićević zahvaljuje za podršku svojoj porodici i rodbini, zatim ruskim prijateljima i ruskoj vojsci, koja mu je sve omogućila, kao i pilotu Sergeju Kari.

Rusima naročito zahvaljuje što su mu dozvolili da na kacigi nosi orao Nemanjića – grb Vojske Republike Srpske.

“Tako je 21. jula 2011. orao Nemanjića “doleteo” na najvišu tačku sveta” – poručio je Savićević, upućujući pozdrave svim bivšim pripadnicima i starešinama Vojske Srpske

„Koristim ovu priliku da pozdravim generala Ratka Mladica, i da mu poručim da mu je vojska ostala verna“, poručio je Savićević. I pored toga što se mnogi u Srbiji, a pogotovo u svetu, ne bi složili sa njegovim gestom. “Pozdravio sam komandanta jer znam njegove moralne i vojničke karakteristike i zasluge i upoznao sam ga tokom rata lično. Sve negativno o njemu je proizvod medijskog rata za koji Srbi nisu bili spremni, ali se nadam da će nove generacije izvući pouke iz toga. Taj moj pozdrav je i pozdrav od svih pripadnika VRS – rekao je za naš list Savićević, koji je u ruskom avionu leteo sa srpskim grbom na opremi”.


Izvor :Vesti online

Brisanjac srpskog Orla

Na otvorenom danu niškog aerodroma  26.05.2011. pilot na J-22 Orao je publici priuštio jedan nezaboravan doživljaj brišućeg leta nedaleko od publike. Pogledajte kako je to izgledalo.

Valjevo nije zaboravilo svojeg heroja pukovnika Milenka Pavlovića

Kad vojska ne smije, crkva odlikovala heroja srpskog neba Milenka Pavlovića .

04.05.2011.

blic.rs

VALJEVO – Vladika valjevski Milutin danas je posthumno, ordenom Svetog Nikolaja, odlikovao pilota, pukovnika Milenka Pavlovića koji je 4. maja 1999. poginuo u borbi sa avionima NATO iznad Valjeva.

Milenkov mlađi sin Nemanja prima odlikovanje.

Pored spomen-obeležja pilotu Pavloviću danas je održan program pod nazivom “Dan sećanja”. Uz prelet “migova” avijacije Vojske Srbije (VS) iz ratne jedinice pilota Pavlovića, cveće na spomenik su položili rođaci, predstavnici Grada Valjeva, garnizona VS, udruženja boraca i drugi.



Gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević i pukovnik Brane Krnjajić iz 204. letačke eskadrile vazduhoplovne brigade VS naveli su da je Pavlović u svemu bio primer saborcima – po plemenitosti, hrabrosti i sposobnosti.

Venci su položeni i u selu Bujačić, nedaleko od Valjeva, na mestu gde je pao pogođeni “mig 29” pukovnika Pavlovića.