Archive for » November, 2012 «

Sergej Lavrov: Sirijski pobunjenici dobili Stingere

U Sirijskom vazdušnom ratu koji vodi sirijsko RV protiv pobunjenika, stvari sve lošije stoje po regularnu armiju. Ruski ministar inostranih poslova Sergej lavrov je potvrdio ono što se sa zebnjom očekivalo da će se desiti i što su neki odavno najavljivali: “Sirijski pobunjenici prema našim saznanjima posjeduju oko 50 projektila zemlja-vazduh tipa Stinger”. Ko ih je dostavio teroristima nije rečeno za sada, ali se pretpostavlja da iza svega stoji neka zapadna zemlja.

Strela 2M sovjetske proizvodnje prokrijumčarena iz Libije.

Stinger

Strah na nebu Sirije nije samo za vojne vazduhoplove već i za putničke sirijske avione koje su pobunjenici proglasili za legitimne mete.

Obruč se steže oko Bašara, vojska gubi dah a uspjesi pobunjenika na zauzimanju vojnih baza, zasjedama vojnih konvoja…drskim napadima u centar Damaska govore da je pitanje vremena totalni raspad sirijske vojske.

Niko iz svijeta nije postavio pitanje šta je sa jačim sistemima od stingera u zauzetim PA bazama, poput lansera raketa i projektila Neva i Dvina…čiji je domet mnogo veći od Stingera.

Taftanaz na udaru

Sirijska helikopterska baza u blizini Taftanaza, se poslije inteziviranja vazdušnih udara po pobunjeničkim položajima u Alepu i Idlibu našla na meti terorista. Pokušva se sa višecjevnim raketnim lanserima i minobacačima nanijeti što više štete vazduhoplovima koji vrše napade na pobunjenička uporišta. Vijesti sa terena su oprečne dok terorsiti preko zapdnih medija plasiraju vijesti o napredovaju, sirijska vojska tvrdi da je nanijela velike gubitke napadačima.


Mnogi ovu vazduhoplovnu bazu nazivaju ključnom, zbog značajne podrške helihopterskih jedinica u bici za Alepo. Jurišna avijacija bomabrodvanjem terorista oko aerodroma pokušava da od potpunog uništenja i zarobljavanja tehnike i ljudstva u bazi spase oko 500 vojnika i pilota koji su se našli pod raketnim udarima pobunjenika.

Iz baze se vije gusti crni dim….

Srbija na krilima supersonika

EKSKLUZIVNO

Srbija na krilima supersonika

Šturo saopštenje posle posete srpske delegacije Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u kojem se kaže da je ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona, izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona?

Srpski nadzvučni školski avion NA u verziji LIFT aparata

Nedavna poseta delegacije Srbije predvođene prvim potpredsednikom vlade i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem, u kojoj su bili i ministar finansija i privrede i predstavnici kompanije „Jugoimport-SDPR“, Ujedinjenim Arapskim Emiratima zapravo je bila prezentacija „srpske porodične srebrnine“. Naravno, vojnotehnološke „srebrnine“. Šturo saopštenje posle te posete, u kojem se kaže da je Ujedinjenim Arapskim Emiratima ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona? Je li to realno i može li to uopšte da uradi srpska vojna industrija na sadašnjem nivou tehnologije i tehnike? Šta smo to ponudili Ujedinjenim Arapskim Emiratima?

Dakle, lepeza naše ponude bila je raznovrsna, no najatraktivniji projekti, za koje je domaćin pokazao veliki interes, bili su raketni sistem „alas“ u protivbrodskoj verziji sa dometom od 50 km, kao i tri različita tipa aviona za obuku pilota i za borbena dejstva. Turboprop trenažni avion „kobac“, aparat za protivteroristička i protivgerilska dejstva, koji po svojim taktičko-tehnološkim karakteristikama spada u vrh takvih aviona te kategorije. „Kobac“ je  projekat malog rizika, on je prirodni naslednik projekta „lasta“, pa za njegovu finalizaciju nisu potrebne nove razvojne i proizvodne tehnologije. Za razvoj „kopca“ i integraciju svih podsistema odgovaran je VTI, dok je napadno-navigacioni sistem (NNS) projekat stručnjaka kompanije „Jugoimport-SDPR”, kao nastavak razvoja upravo završenog NNS-a za modernizaciju srednjih višenamenskih helikoptera, što je već i urađeno u Iraku na helikopterima „Mi-17”. Avioni za naprednu obuku sa turboelisnim motorom i naprednom avionikom, kao što su „pilatus PC-9“, PC-11, PC-21, „teksan“, KT-1. „tukano“ i „supertukano“, danas su vrlo tražena roba na svetskom tržištu i u tom kontekstu naš „kobac“ ima lepe izglede za prodaju. Osvajanje njegove proizvodnje vrši kompanija „Utva“ uz učešće više fabrika srpske vojne industrije, „Teleoptik“, PPT…

Drugi tip aviona koji je ponuđen Emiratima jeste modernizovana verzija aparata „orao“, u opciji dvoseda sa ugrađenom opremom nove generacije, eventualno pojačanim motorima i shodno tome unapređenim letnim i borbenim karakteristikama, što bi takav „orao“ svrstalo u kategoriju modernih transsoničnih aviona LIFT (Lead in Fighting Trainer). Naime, avioni LIFT danas služe za uvođenje u završnu obuku pilota-lovaca, sa mogućnošću da simuliraju energetske i tehničke karakteristike kao i borbene potencijale višenamenskih lovačkih aviona – uključujući i aparate četvrte generacije. U tu kategoriju u svetu trenutno spadaju avioni „jak-130“, M-346, L-15, „houk-128“. Supersonični avioni LIFT tehnički i taktički su najmoćnija kategorija školskoborbenih aviona, sa veoma dobrim avio-letačkim karakteristikama, velikom nosivošću ubojnih sredstava, savremenom avionikom, senzorima i opremom za protivelektronska dejstava, u ukupnim borbenim kapacitetima na nivou lovaca treće generacije. Vrlo je značajno i to da je cena ovih letelica mnogo niža od cene najmodernijih višenamenskih aviona. Zapravo, na tržištu danas postoje samo dva tipa takvih aparata: južnokorejski TA-50 i kineski JL-9, oba brzine približno 1,5 maha.

Modernizacija aviona „orao“ i njegova prekategorizacija u aparate LIFT za naše potrebe, ali i za inostrane naručioce, može se realizovati u našim fabrikama i zavodima uz potrebno dodatno opremanje proizvodnih pogona, kao i nabavku, i delom domaći razvoj ključnih podsistema. Naravno da bi obnavljanje proizvodnje „orla“ u verziji LIFT zahtevalo značajnije doinvestiranje u razvojne i proizvodne resurse, obnavljanje ranijih korišćenih tehnologija i proširenje kadrovske baze. Ali, svih 17.000 nacrta i planova za „orao“, celokupna dokumentacija i svi alati su kod nas.

Treći vazduhoplovni projekat koji smo sada ponudili Emiratima jeste projekat nekadašnjeg jugoslovenskog nadzvučnog aviona – čuveni NA. Sada ga nudimo u varijanti LIFT. Program jugoslovenskog nadzvučnog aviona bio je svojevremeno jugoslovenska „eureka“, tehnički i tehnološki vrh dostignuća SFRJ, naš lovac četvrte generacije. Krajem osamdesetih godina Jugoslavija je završavala taj projekat, ostvarena je vrlo sadržajna saradnja sa dve vodeće svetske kompanije iz Francuske i Velike Britanije, urađeno je devet varijanti za avion jednosed i dve varijante za dvosed. Sva potrebna ispitivanja u aerodinamičkim tunelima u Žarkovu bila su završena. Analizirali smo i četiri motora svetskih marki: „snecma“, „rolce-royce“, GD,„pratt & whitny“, tri vrste uvodnika vazduha i nekoliko tipova radara – „thompson CSF“, „feranti“, „ericsson“. Definisana je optimalna aerodinamička koncepcija, avion je zapravo bi kopija francuskog „rafala“, utvrđeni su osnovni elementi konstrukcije, mase i centraže, definisan je stajni trap, trebalo je da leti brzinom od 1,88 maha, urađeni su i svi potrebni strukturalni proračuni, usvojeni zakoni upravljanja i definisane četvorostruke električne komande leta, sa potrebnim magistralama podataka i računarom misije… Svi ti navedeni radovi predstavljaju dobru osnovu za nastavak razvoja NA u verziji aviona LIFT imajući u vidu da aparati LIFT imaju niže taktičko-tehničke karakteristike od započetog NA, potrebno je manje novih tehnologija, pa bi novi NA imao za 20 do 30 odsto smanjene taktičko-tehničke karakteristike, upravo toliko koliko to zahtevaju avioni LIFT. Osim toga, danas se najbitnije i najsloženije avio-komponente daleko lakše nabavljaju nego pre 20 godina.

Novi NA u LIFT dvosedoj verziji leteo bi brzinom od 1,6 maha, doleta do 3.500 km, plafon leta bi mu iznosio 17.000 metara, naoružan bi bio topom od 30 mm, na ukupno 11 podvesnih tačaka nosio bi 6.000 kg bombi i raketa, uključujući i projektile vazduh–vazduh. Svi planovi, proračuni, sva dokumentacija za avion NA su kod nas, i to je ta „porodična srebrnina Srbije“. Uz ulaganje strateškog partnera u proizvodne kapacitete Srbija može da napravi NA u verziji LIFT. Fabrika „Utva“ je krajem osamdesetih godina i napravila nove hale upravo za proizvodnju NA.

Na stogodišnjicu svog vazduhoplovstva Srbija nastavlja proizvodnju aviona, 20 aviona „lasta“ je već prodato Iraku, Bagdad će najverovatnije kupiti još 16 „lasta“, naša avijacija je poručila 15 „lasta“, a ima i drugih zainteresovanih. Težak period vazduhoplovne industrije je iza nas. Na svetskom tržištu aviona bogate zapadne, arapske i azijske zemlje uglavnom su opremljene lovcima treće generacije, „mig-29”, „Su-27”, F-15, F-16 i F-18. Proizvodne linije tih aviona još su u funkciji, nude se i modernizovane verzije tih aviona. Četvrta generacija aviona, „rafal“, „tajfun“, „gripen“, „Su-30”, „Su-35” užasno su skupi i dostupni samo malom broju država. S druge strane, očekuje se vrlo brzo povlačenje iz upotrebe preko 1.000 aviona „mig-21” i više od 600 aparata „fantom F-4“, čime se otvara prostor za avione LIFT. Recimo da američki F-35 uopšte i nema dvosedu varijantu.

Ujedinjeni Arapski Emirati su kupac danas najprestižnijih i najskupljih vojnih proizvoda, ali ta zemlja ulaže i u sopstveni razvoj i proizvodnju kod kuće, kao i u kooperaciju sa drugim državama. Emirati žele da se što pre i što više osamostale na tom planu, jer ni nafta nije večna. Naša delegacija je naše mogućnosti prezentovala političkom i vojnom vrhu Emirata. Ponudili smo im naše tehničko i tehnološko blago. Pokazali su neočekivano veliko interesovanje…

Miroslav Lazanski
objavljeno: 02.11.2012.

Izvor: http://www.politika.rs

Drugi susret (The second meeting) – vrijeđanje srpskih žrtava NATO agresije

Holivudska patetika na srpski način. Nato zločinac Dejl Zelko pilot “nevidljivog” F-117, umjesto da bude izveden pred sud zbog agresije i razaranja Savezne Republike Jugoslavije, prije dva dana u Beogradu dočekan sa aplauzima i ovacijama. Bijedno i jadno da bjednije ne može biti.  Srbijanski režiser Željko Mirković snimio je patetičan do povraćanja dokumentarac o prijateljstvu NATO pilota i bivšeg pukovnika  VJ Zoltana Danija…čovjeka koji je izdao naredbu raktnoj jedinici VJ da obori cilj na ekranu radarske osmatračnice.

Kao dva pedera…Zelk i Dani, ogavno do povraćanja…

Zelkov F-117 “salje” pozdrave srpskom narodu…


Priča o obranju “nevidljivog” je više manje poznata, mada manje je poznato da je Zoltan Dani poslužio dobrovoljno prozapadnoj propagandnoj mašineriji da od američkog ratnog poraza napravi moralnu pobjedu, gdje je ispalo da je srpski narod oprostivši pilotu F-117, oprostio NATO zločin nad sopstvenim narodom.

Niš

Stambene zgrade u Aleksincu

Prividno ne ali suštinski tako ispada…dokumentarac Drugi susret (The second meeting) je pranje ruku zlikovca iz NATO jer sem žaljenja nad “patnjama” nema nigdje ni jedne osude NATO zločina iz usta američkog bivšeg pilota. Zašto bi od patetičnog susreta dvojice ex. vojnka naravili tolku medijsku priču ako ne da postigne svoj jedini cilj…opravda agresiju na SRJ ili je bar ublaži i razvodnji u svjesti običnih građana, koji bi sjutra trebali možda na nekom budućem referendumu da odluče o ulazu u tu terorističku organizaciju.

Novi Sad

Zvanična Srbija nije smjela da odobri premijeru ovoga filma u Beogradu jer ugostivši NATO zločinca Deni Zelka uz  kome obaranje u Buđanovciima nije bio prvi borbeni let nad Srbijom, pljunula je na sve žrtve Zelkovih bombi i njegovih drugova. Prije obaranja u Buđanovcima taj F-117 je izveo nekoliko noćnih misija i za sobom ostavio krvav trag na srpskoj zemlji…prije svega Beogradu.

Pogođeni putnički voz u Grdelici

Milica Rakić dijete novomučenica, žrtva NATO bombardera

Bruka i sramota pada prvo na sve aktere filma a onda i na zvaničnu srpsku vlast koja umjesto da zločinca uhpasi dočekuje ga kao heroja.

Od zločinca Srbi su napravili heroja kome se dive i aplaudiraju. Ovo se može porediti samo sa vojnim počasnim dočekom NATO ubica na Batajnici 2006.

Ovaj film je i poruka svim srpskim dušmanima da Srbi najbrže i najbolje zaboravljaju zločine nad samim sobom.

Poruka ovog filma i svega onoga što ide uz nju bi bila: “Možete nas ubijati, paliti, klati, silovati…posle se izvinuti i biti heroji”.

Zloglasni Nighthawk je svoj pad završio u Buđanovcima hladne martovske noći 1999…pad morala Srbije i njenih čelnika se nažalost nastavlja.

Category: ISTORIJA, RAZNO  12 Comments