Archive for » November 2nd, 2012«

Srbija na krilima supersonika

EKSKLUZIVNO

Srbija na krilima supersonika

Šturo saopštenje posle posete srpske delegacije Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u kojem se kaže da je ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona, izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona?

Srpski nadzvučni školski avion NA u verziji LIFT aparata

Nedavna poseta delegacije Srbije predvođene prvim potpredsednikom vlade i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem, u kojoj su bili i ministar finansija i privrede i predstavnici kompanije „Jugoimport-SDPR“, Ujedinjenim Arapskim Emiratima zapravo je bila prezentacija „srpske porodične srebrnine“. Naravno, vojnotehnološke „srebrnine“. Šturo saopštenje posle te posete, u kojem se kaže da je Ujedinjenim Arapskim Emiratima ponuđen zajednički razvoj i proizvodnja supersoničnog školskog aviona izazvalo je i nedoumicu: kako i na osnovu čega bi to Srbija mogla da pokrene proizvodnju supersoničnog školskog aviona? Je li to realno i može li to uopšte da uradi srpska vojna industrija na sadašnjem nivou tehnologije i tehnike? Šta smo to ponudili Ujedinjenim Arapskim Emiratima?

Dakle, lepeza naše ponude bila je raznovrsna, no najatraktivniji projekti, za koje je domaćin pokazao veliki interes, bili su raketni sistem „alas“ u protivbrodskoj verziji sa dometom od 50 km, kao i tri različita tipa aviona za obuku pilota i za borbena dejstva. Turboprop trenažni avion „kobac“, aparat za protivteroristička i protivgerilska dejstva, koji po svojim taktičko-tehnološkim karakteristikama spada u vrh takvih aviona te kategorije. „Kobac“ je  projekat malog rizika, on je prirodni naslednik projekta „lasta“, pa za njegovu finalizaciju nisu potrebne nove razvojne i proizvodne tehnologije. Za razvoj „kopca“ i integraciju svih podsistema odgovaran je VTI, dok je napadno-navigacioni sistem (NNS) projekat stručnjaka kompanije „Jugoimport-SDPR”, kao nastavak razvoja upravo završenog NNS-a za modernizaciju srednjih višenamenskih helikoptera, što je već i urađeno u Iraku na helikopterima „Mi-17”. Avioni za naprednu obuku sa turboelisnim motorom i naprednom avionikom, kao što su „pilatus PC-9“, PC-11, PC-21, „teksan“, KT-1. „tukano“ i „supertukano“, danas su vrlo tražena roba na svetskom tržištu i u tom kontekstu naš „kobac“ ima lepe izglede za prodaju. Osvajanje njegove proizvodnje vrši kompanija „Utva“ uz učešće više fabrika srpske vojne industrije, „Teleoptik“, PPT…

Drugi tip aviona koji je ponuđen Emiratima jeste modernizovana verzija aparata „orao“, u opciji dvoseda sa ugrađenom opremom nove generacije, eventualno pojačanim motorima i shodno tome unapređenim letnim i borbenim karakteristikama, što bi takav „orao“ svrstalo u kategoriju modernih transsoničnih aviona LIFT (Lead in Fighting Trainer). Naime, avioni LIFT danas služe za uvođenje u završnu obuku pilota-lovaca, sa mogućnošću da simuliraju energetske i tehničke karakteristike kao i borbene potencijale višenamenskih lovačkih aviona – uključujući i aparate četvrte generacije. U tu kategoriju u svetu trenutno spadaju avioni „jak-130“, M-346, L-15, „houk-128“. Supersonični avioni LIFT tehnički i taktički su najmoćnija kategorija školskoborbenih aviona, sa veoma dobrim avio-letačkim karakteristikama, velikom nosivošću ubojnih sredstava, savremenom avionikom, senzorima i opremom za protivelektronska dejstava, u ukupnim borbenim kapacitetima na nivou lovaca treće generacije. Vrlo je značajno i to da je cena ovih letelica mnogo niža od cene najmodernijih višenamenskih aviona. Zapravo, na tržištu danas postoje samo dva tipa takvih aparata: južnokorejski TA-50 i kineski JL-9, oba brzine približno 1,5 maha.

Modernizacija aviona „orao“ i njegova prekategorizacija u aparate LIFT za naše potrebe, ali i za inostrane naručioce, može se realizovati u našim fabrikama i zavodima uz potrebno dodatno opremanje proizvodnih pogona, kao i nabavku, i delom domaći razvoj ključnih podsistema. Naravno da bi obnavljanje proizvodnje „orla“ u verziji LIFT zahtevalo značajnije doinvestiranje u razvojne i proizvodne resurse, obnavljanje ranijih korišćenih tehnologija i proširenje kadrovske baze. Ali, svih 17.000 nacrta i planova za „orao“, celokupna dokumentacija i svi alati su kod nas.

Treći vazduhoplovni projekat koji smo sada ponudili Emiratima jeste projekat nekadašnjeg jugoslovenskog nadzvučnog aviona – čuveni NA. Sada ga nudimo u varijanti LIFT. Program jugoslovenskog nadzvučnog aviona bio je svojevremeno jugoslovenska „eureka“, tehnički i tehnološki vrh dostignuća SFRJ, naš lovac četvrte generacije. Krajem osamdesetih godina Jugoslavija je završavala taj projekat, ostvarena je vrlo sadržajna saradnja sa dve vodeće svetske kompanije iz Francuske i Velike Britanije, urađeno je devet varijanti za avion jednosed i dve varijante za dvosed. Sva potrebna ispitivanja u aerodinamičkim tunelima u Žarkovu bila su završena. Analizirali smo i četiri motora svetskih marki: „snecma“, „rolce-royce“, GD,„pratt & whitny“, tri vrste uvodnika vazduha i nekoliko tipova radara – „thompson CSF“, „feranti“, „ericsson“. Definisana je optimalna aerodinamička koncepcija, avion je zapravo bi kopija francuskog „rafala“, utvrđeni su osnovni elementi konstrukcije, mase i centraže, definisan je stajni trap, trebalo je da leti brzinom od 1,88 maha, urađeni su i svi potrebni strukturalni proračuni, usvojeni zakoni upravljanja i definisane četvorostruke električne komande leta, sa potrebnim magistralama podataka i računarom misije… Svi ti navedeni radovi predstavljaju dobru osnovu za nastavak razvoja NA u verziji aviona LIFT imajući u vidu da aparati LIFT imaju niže taktičko-tehničke karakteristike od započetog NA, potrebno je manje novih tehnologija, pa bi novi NA imao za 20 do 30 odsto smanjene taktičko-tehničke karakteristike, upravo toliko koliko to zahtevaju avioni LIFT. Osim toga, danas se najbitnije i najsloženije avio-komponente daleko lakše nabavljaju nego pre 20 godina.

Novi NA u LIFT dvosedoj verziji leteo bi brzinom od 1,6 maha, doleta do 3.500 km, plafon leta bi mu iznosio 17.000 metara, naoružan bi bio topom od 30 mm, na ukupno 11 podvesnih tačaka nosio bi 6.000 kg bombi i raketa, uključujući i projektile vazduh–vazduh. Svi planovi, proračuni, sva dokumentacija za avion NA su kod nas, i to je ta „porodična srebrnina Srbije“. Uz ulaganje strateškog partnera u proizvodne kapacitete Srbija može da napravi NA u verziji LIFT. Fabrika „Utva“ je krajem osamdesetih godina i napravila nove hale upravo za proizvodnju NA.

Na stogodišnjicu svog vazduhoplovstva Srbija nastavlja proizvodnju aviona, 20 aviona „lasta“ je već prodato Iraku, Bagdad će najverovatnije kupiti još 16 „lasta“, naša avijacija je poručila 15 „lasta“, a ima i drugih zainteresovanih. Težak period vazduhoplovne industrije je iza nas. Na svetskom tržištu aviona bogate zapadne, arapske i azijske zemlje uglavnom su opremljene lovcima treće generacije, „mig-29”, „Su-27”, F-15, F-16 i F-18. Proizvodne linije tih aviona još su u funkciji, nude se i modernizovane verzije tih aviona. Četvrta generacija aviona, „rafal“, „tajfun“, „gripen“, „Su-30”, „Su-35” užasno su skupi i dostupni samo malom broju država. S druge strane, očekuje se vrlo brzo povlačenje iz upotrebe preko 1.000 aviona „mig-21” i više od 600 aparata „fantom F-4“, čime se otvara prostor za avione LIFT. Recimo da američki F-35 uopšte i nema dvosedu varijantu.

Ujedinjeni Arapski Emirati su kupac danas najprestižnijih i najskupljih vojnih proizvoda, ali ta zemlja ulaže i u sopstveni razvoj i proizvodnju kod kuće, kao i u kooperaciju sa drugim državama. Emirati žele da se što pre i što više osamostale na tom planu, jer ni nafta nije večna. Naša delegacija je naše mogućnosti prezentovala političkom i vojnom vrhu Emirata. Ponudili smo im naše tehničko i tehnološko blago. Pokazali su neočekivano veliko interesovanje…

Miroslav Lazanski
objavljeno: 02.11.2012.

Izvor: http://www.politika.rs