Archive for » February 25th, 2017«

Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову

РАТНИ КОМАНДАНТ РВ и ПВО О АГРЕСИЈИ НАТО-а (1)
Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године
У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову

Спасоје Смиљанић у обиласку јединица 1999. године (Фото Лична архива)
Сваког пролећа, од 24. марта до 10. јуна, обележавају се годишњице догађаја из НАТО агресије 1999. године. Говори се о херојству пилота „мигова 29”, обарању „невидљивог” Ф-117А, понекад о обарању Ф-16, обележавају се датуми великих страдања и рушења важних објеката. Истовремено, многи важни догађаји везани за овај рат непознати су широј јавности. У ексклузивном разговору за „Политику” о мање познатим збивањима говори пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВи ПВО) Војске Југославије.

Orao J-22

–Нашем народу је још непознато шта је све наша војска, а самим тим и стратегијска групација РВ и ПВО, урадила у припремном периоду како би што спремније дочекала оружану агресију НАТО. У РВ и ПВО задивљује чињеница да смо у периоду припреме, осим објеката непокретности, покренули готово сва покретна материјална средства, око 50.000 тона, и разместили на нове локације. Изашли смо из многих објеката, чак и оних за које је мало ко очекивао, као што је Оперативни центар ПВО Стари Бановци. Агресор у првом удару на мирнодопским локацијама није затекао ни једну нашу јединицу – каже генерал Смиљанић.

Маневри које смо вршили, каже он, у припреми и у току рата, могу бити поука другим војскама. Јединице ПВО и ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) у току рата су извршиле 689 маневара, при чему ниједна јединица у маневру није откривена и нападнута. Израђен је велики број макета авиона, радара, лансирних рампи, станица за вођење ракета и „потурен” непријатељу за дејство.

– Маневар и маскирање довели су министра одбране САД Вилијама Коена у ситуацију да пред Конгресом изјави Срби су сакрили своју ПВО. Оправке полетно-слетних стаза у току борбених дејстава, разминирање аеродрома после дејства касетним бомбама, успостављање и одржавање веза командовања све време рата без минута прекида, па то је права рапсодија домишљатости, упорности и професионалности припадника РВ и ПВО. Ако се овоме додају храбра полетања наших пилота, ватрена ефикасност наших ракеташа, истрајност и упорност војиноваца, онда ето безброј догађаја и борбених ефеката који могу бити пример за углед српским старешинама и војницима – истиче генерал Смиљанић.

orao

Многи ратни догађаји, па и подвизи, остали су непознати широј јавности.

– Па, скоро да је све што су припадници РВ и ПВО радили и урадили, са толико муке и жртвовања, остало непознато. Одмах по доласку на власт „досовске демократије” све је прекрио вео тајне и заборава. Почело је обликовање јавног мњења фабриковањем многих неистина и лажи – да одбрану земље није требало вршити, да би нам било боље да смо се на почетку предали. Војсци и државном врху приписана је кривица за НАТО агресију, а на тој флоскули отпочето је одвођење у Хаг генерала и политичких лидера, без доказа о кривици, са оптужбом „крив си”, докажи да ниси! Ако бих сада хтео да издвојим шта је подвиг,а заборављен, то су летови наше јуришне авијације и хеликоптера у ваздухопловној подршци Приштинског корпуса на простору Космета. Наиме, пилоти наше јуришне авијације (авиони орао и галеб-4), од 25. марта до 4. априла 1999. године, извршили су, по позиву са командног места 3. армије, 24 лета и дејствовали по 15 објеката. У овим дејствима нарочито се истакла 241. ловачко-бомбардерска ескадрила. Она је извршила више од 50 одсто ватрених дејстава. На челу ескадриле, 25. марта, при дејству на шиптарско упориште на планини Чичавица, у рејону села Ликовац, погинуо је њен командант потпуковник Живота Ђурић, прва жртва стратегијске групације РВ и ПВО. Наши транспортни хеликоптери, где посебно истичем 787. транспортну ескадрилу, за потребе Приштинског корпуса извршили су 104 лета, при чему су превезли до и од Кошара и Ђеравице 94 рањеника, неколико усмрћених бораца, 113 путника и близу 10 тона потрошног материјала. И ово је покрио вео заборава. Храбри и отаџбини одани пилоти извршили су задатак, тачно онако како је од њих тражено и повукли се иза завесе која је покрила њихово велико дело. Хвала им – каже генерал Смиљанић.

———————————————————————————–

Млађе колеге не занима моје ратно искуство

Да ли млађе генерације официра Војске Србије изучавају искуства из рата 1999. године? „По мојим сазнањима, наша војнонаучна мисао и њене институције немају ни у замисли уопштавање сазнања о рату 1999.године. Осим прописаних Оперативних извештаја које су све оперативне и стратегијске групације урадиле и доставиле Генералштабу ВЈ по завршетку рата, мислим да више ништа није рађено и урађено.Не зове ме нико да млађим колегама преносим своја сазнања и искуство, а оно је баш велико. Напротив, и ја и моје колеге из рата, посебно генерали са највиших положаја, до скоро смо били непожељни у свим војним и државним институцијама. Као потврда томе је и чињеница да је мени, ратном команданту стратегијске групације РВ и ПВО 2007. године забрањен улазак у зграду команде РВ и ПВО у Земуну”, каже генерал Смиљанић.

М. Галовић
објављено: 14.05.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zaboravljen…..ne.sr.html

Смиљанић: Нисмо обарали наше „мигове 29”

Смиљанић: Нисмо обарали наше „мигове 29”

До отказа радара на авионима долазилозбог електронског ометања које је НАТО примењивао а не због квара, каже ратни командант РВ и ПВО

Један од најупечатљивијих ратних догађаја јесте полетање пилота ловачких авиона „миг 29” на пресретање неупоредиво многобројније авијације НАТО-а.

Smiljanic
– Био је то исказ родољубља и патриотизма одважних и храбрих пилота. Њихова борбена енергија, коју су показали, поколебала је непријатеља, али и више од тога, била је то варница којом је распаљен борбени морал свих припадника РВ и ПВО, па и војске, а народу послата порука – спремни смо да бранимо нашу земљу. Свесни односа снага, они су ушли у неравноправну борбу у ваздуху, борбу за морал војске и народа, за оне војнике размештене на простору Космета и оне који су пали на Кошарама и Ђеравици, за војиновце и ракеташе, који су стрпљиво и храбро седели у својим радарским кабинама и станицама за вођење ракета, свесни чињенице да сваког момента по њима може бити извршен удар – каже пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант РВ и ПВО.

Међутим, неки пилоти „мигова 29” су после ратаговорили о неисправним авионима, о отказима радара.

– Било је ту и има, још увек, много ружних констатација и изјава, онако паушално без правих показатеља и доказа. Можда су најтеже оне изјаве које оптужују политички и војни врх да су под принудом слали пилоте на полетање, или још, можда теже, да са јединицама ПВО није било садејства и да су ракетне јединице дејствовале по нашим авионима, а не НАТО ловци – истиче генерал Смиљанић.

Да ли су били исправни радари на „миговима 29”?

mig29

– На то одговор најбоље даје извештај мог помоћника за ваздухопловнотехничку службу, ваздухопловнотехничког инжењера пуковника Душка Милосављевића: „У оквиру припреме ваздухопловнитехничких и техничких материјалних средстава, за очекујућу агресију, на свим исправним авионима, извршена је провера исправности радара употребом мобилног комплета МК-9.12. и сви су „прошли” самоконтролу, тако да се може тврдити да су сви радари на авионима који су полетели били исправни. Може се говорити само о смањеном домету радара. Изворне могућности радара на авиону „миг 29” су откривање циљева у ваздуху површине од 3 квадратна метра (без електронског ометања) на даљини до 90 километара. Током времена, због слабљења карактеристика ЛБВ цеви (цев са путујућим таласима), домет радара је био смањен за око 20 одсто изворних могућности. За ово смањење пилоти су знали. До престанка рада („отказа”) радарских система вероватно је долазило, али не због техничких разлога, већ због јаког електронског ометања које је непријатељ примењивао према свим нашим радио и радарским средствима. Да ли су наши пилоти предузимали прописане мере на ова непријатељска дејства, то они знају. На крају, пилот је у авиону потпуно суверен и неприкосновен. Он, и само он, одлучује да ли ће започети, наставити или прекинути лет, ако је дошло до било каквог одступања од прописаног и програмираног. Због тога постављам питање пуковнику Драгану Илићу, да ли је био принуђен на полетање 24. марта 1999. када му је на стартној линији за полетање са аеродрома у Нишу отказао радар, како је изјавио 27. марта ове године у емисији „Да, можда, не” РТС-а? – каже генерал Смиљанић.

Медији, па и сами пилоти, тврдили су да су неки од наших „мигова 29” оборени и дејством наше ПВО.

– У поменутој емисији „Да, можда, не” потпуковник пилот-ловац Предраг Милутиновић је изјавио, без било каквог показатеља и доказа, да су њега 24. марта 1999.године, док је летео од Крушевца према аеродрому у Нишу, обориле наше ракетне јединице из рејона Ниша. Колега пилот је против колега ракеташа изнео оптужбу, без иједног доказа, емисија се завршила и шта је остало? Оптужба, смишљена клевета, нека програмирана ујдурма или шта? Ево неких показатеља и чињеница: те ноћи авион, којим је пилотирао Милутиновић, када је погођен и оборен (пилот искочио) налазио се између Крушевца и Рибарске Бање на висини 1.800 метара апсолутне висине, на крајњем домету дејства ракетне батерије „куб”, која је била у рејону Ниша, ватрени положај село Трупале. На крајњем домету, али само у условима да је између авиона и батерије била равна плоча без икаквих орографских узвишења(препрека). Међутим, између њих се налазио Мали Јастребац. Авион је на висину на којој је летео, за поменуту батерију био у радарској сенци Малог Јастребца, те иста по њему није могла дејствовати. Друге батерије око града Ниша биле су знатно изван могућег домета дејства. Ако овоме додам и чињеницу да те ноћи ниједна батерија система „куб” у рејону Ниша није дејствовала, онда се поставља питање зашто господин Милутиновић за обарање авиона оптужује своје колеге ракеташе, а не НАТО ловце? Сви подаци о лету авиона,месту пада, времену и висини лета, као и подаци о распореду ракетних јединица око Ниша налазе се евидентирани у прописаним документима. Мени остаје питање у чијем је интересу да се и даље манипулише људима који су у одбрани отаџбине часно обавили свој задатак – каже генерал Смиљанић.

—————————————————————————

Авиони су били тестирани као после генералног ремонта

Тачна је констатација да је на авионима „миг-29” био истекао временски рок рада од девет година, од времена увођења(1987. и 1988. године) у оперативну употребу. Али је и тачна чињеница да је на свим авионима који су употребљени у борби, било извршено продужење рока рада, два пута 15 одсто укупног временског рока рада, што одобрава и сам произвођач авиона. По извршеним радовима сви авиони су тестирани(и прошли тест) на дијагностичкој опреми МК-9.12, истој онаквој на којој се врши тестирање после генералног ремонта, каже генерал Смиљанић.

М. Галовић
објављено: 15.05.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Smiljanic-N…..29.sr.html