НАТО агресија: Срамно убијање становника СР Југославије

НАТО агресија: Срамно убијање становника СР Југославије

23.03.2014. – 15 година од агресије на СР Југославију

Навршава се 15. година од НАТО злочиначког бомбардовања СР Југославије. Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на “спрженој земљи”, пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се “стекли услови” за то. И тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства.

Све је било на страни НАТО, осим морала, родољубља и довитљивости.

Они нису могли да схвате како смо се уопште дрзнули да одбијемо капитулацију у Рамбујеу и не дозволимо да НАТО ушета у Србију. Џон Пембертон, војни и ваздухопловни изасланик САД, на крају последњег састанка пред агресију упитао ме је: Знате ли да сте мали и технолошки најмање тридсет година иза нас, на чему заснивате ту самоувереност? Одговорио сам му да ће сазнати кад нас нападну. Бесно се окренуо и отишао без руковања – прича генерал Спасоје Смиљанић.

Годинама уочи агресије показале су се много слабости у државном и војном врху.

– Чак је и наш начелник Генералштаба био убеђен да ће после краткотрајних удара ракетама по КиМ, уследити копнена инвазија. Ми “плавци” смо упозоравали да су такви ратови прошлост и да ће доћи до масовног ваздушног удара уз помоћ космичке војске – сателита. Показало се да смо били у праву. У складу с тим, почели смо да расељавамо јединице с мирнодопских локација, упркос претњама казном – открива Смиљанић.

Браниоци неба 1999. кажу да је искуство стечено анализирањем НАТО бомбардовања Републике Српске 1994. омогућило Војсци Југославије да се одупире Алијанси ван сваких очекивања. НАТО је знао и за оперативне процене саме ВЈ да је у случају напада оружане силе једнаке југословенској, животни век застареле ПВО процењиван на само 21 дан.

– Оно што НАТО није узео у обзир је српска сналажљивост у шкрипцу. ПВО ВРС је заваравао авионе Алијансе грађењем лажних положаја. Моћ нашег маскирања и брзих маневара показала се ефикансијом од најсавременије ратне технике – каже генерал Милош Ђошан, који је бранио небо на најстрашнијем делу ратишта, уз границу са Албанијом.

– Уместо да се укопавамо, како је прописивало правило службе, ми смо испадали из шума и дејствовали муњевито, с ливаде. После неког времена открили су да бомбардују лажне положаје од расходованих камиона и гвожђурије, прича генерал Ђошан.

Војници су уз помоћ цивилних стручњака и грађана масовно производили лажне топове, тенкове, камионе, па чак и куће, утврђења и мостове! После безброј протраћених пројектила и НАТО летачи су постајали сумњичави.

Како се шест стотина пута мања Војска савезне републике Југославије у пролеће 1999. године супроставила НАТО нападима. Уз макете топова и борбених возила постављане су чак и лутке из излога обучене у војне униформе.

Уз макете топова и борбених возила постављане су лутке из излога обучене у војне униформе. Ако би лутка била без шлема или борбеног прслука они нису дејствовали. Зато смо преносили лутке с једног места на друго имитирајући борбене радње, па их је НАТО поново са задовољством гађао.

Зашто? – документарни филм о НАТО агресији на СР Југоаславију

Појавио се чак и специјалиста за маскирно позориште.

Пуковник Миленко Продановић дотерао је из неке фабрике текстила пун камион дрвених и пластичних кројачких лутака и брдо униформи које су шивене за територијалну одбрану. Овај ратник обдарен довитљивошћу и духовитошћу био је задужен за ову екипу “путујућих глумаца” и израду сценарија за обмањивање Алијансе – каже Ђошан.

Показало се да правила важе све док не почне борба за живот, а онда на сцену ступа морал и интелигенција команданата и бораца. Већ на почетку агресије позвали су ме у Батајницу где су на писти остала два “мига”, које сам већ прежалио. Онда су ме пилоти, стручњаци из Института “Мома Станојловић” и авио моделари из Нове Пазове позовали да погледам “појачање” у жбуњу из кога су мало вирила два добро маскирана “мига”. Питао сам се одакле нам ти авиони, а кад сам пришао схватио сам да је реч о савршеним макетеама испод којих је крчкало уље у тепсијама, да привуче термовизијске пројектиле – сећа се генерал Смиљанић.

Убрзо је најављен долазак непријатељских летелица и “сценографи” су се склонили на безбедно.

Прислушкивани НАТО-пилоти су изручили товар. Нису крили задовољство јављајући штабу: “Срби су мислили да нас пређу с макетама на писти, али ми смо њих заврнули, растурили смо им маскиране авионе у жбуњу”.

Поред свих писта били су и пасивни радарски рефлектори који нису варали пилоте, али су слуђивали њихове “паметне” ракете које су јуриле право на троуглове од лима искривљене тако да делују као огледало за радар. Исто одбрамбено средство, које је производио призренски “Нови металац”, користили су и борци 549. механизоване бригаде ВЈ.

– Око 99 одсто НАТО “паметних” бомби експлодирало је на пасивним радарским рефлекторима и макетама. Постављали смо старе тракторе и тракторске приколице у ископане тенковске заклоне и под њима ложили пиљевину у пресеченим бурићима, а ракете су “мислиле” да је реч о упаљеном мотору тенка. Садили смо целе шуме и подизали брда земље по мостовима, а један смо цео обмотали јутом из фабрике рударских трака. Микроталасне пећнице су биле неодољив плен за противрадарске пројектиле – са задовољством се сећа генерал Божидар Делић.

Он наглашава да је захваљујући вештом маскирању и брзом мењању положаја погинуло само 11 војника његове бригаде до 15. маја. Тада се Алијанса разбеснела и почела да засипа српске војнике “глупим” бомбама из стратешких бомбардера, због чега је до Кумановског споразума у јуну живот је изгубило 87 војника.

Овде можете преузети Куманосвски споразум.

– То је био пакао, бомбе из само једног “Б-52” или “Б-1” претварале су у огањ и пепео простор 800 пута 200 метара. Међутим ни они нису успели да нас отерају. Весли Кларк то признаје у својој књизи. НАТО се војнички обрукао, али се осветио на цивилима, каже Делић.

Одбрана Космета ни изблиза не би могла да буде овако успешна да није било невидљиве снаге Војне безбедности, којом је у Приштинском корпусу командовао генерал Момир Стојановић. Показало се да су, упркос свему, успешно парирали најмоћнијим службама света – ЦИА и БНД.

Годинама пре саме агресије имали смо целовите информације о намерама непријатеља и зато смо могли да предвидимо потезе. Знали смо кад је 1997. главни штаб ОВК из Немачке прешао у Албанију и упозорили кад је у марту 1998. прешао на КиМ да формира јединствену команду над расцепканим терористичким групама. Та сазнања и упозорења да полиција не може сама да изађе на крај са 20.000 терориста, нису дала ефекта због опструкције у нашем Генералштабу – наводи генерал Стојановић.

И тек 1998. ангажована је војска која је муњевито поразила ОВК, и остало је 2.000 терориста. Уследио је политички притисак и после споразуму Милошевић-Холбрук на Косово је дошала Верификациона мисија ОЕБС, а у ставри, “пензионисани” западни обавештајци и официри.

– Њихов задатак је био да изнађу повод за агресију НАТО. Кад су уочи Рамбујеа напустили Космет и прешли у Македонију било нам је јасно да следи напад Алијансе – каже Стојановић.

КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО РАТ У БРОЈКАМА

Агресија НАТО на СРЈ, под именом “Савезничка снага”, почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна.

У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава.

Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.

НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.

НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.

Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.

НАТО је убио око 2.000 и ранио око 10.000 цивила.

ВЕСЛИ КЛАРК

Весли Кларк је у последњем разговору с начелником Генералшатаба ВЈ Ојданићем нагласио да ће бити поражен за два дана. – На очај НАТО команданата ВЈ није капитулирала ни после 78 дана – каже генерал Спасоје Смиљанић. – Запад нам до данас није опростио свој неуспех. Смиљанић подсећа да су укупни војни губици до краја рата били мањи од једног процента људства, две трећине ратне технике је било спремно за даљу борбу.

БАЛЕГА ЗА РАКЕТЕ

– Комуналци из Призрена су открили да ракете погађају стајско ђубриво које су Албанци избацивали из дворишта. Испоставило се да оно ослобађа идеалну температуру коју “воле” ракете. Никад нећу заборавити комуналца који се жалио: “Шта ћу после рата да причам деци, да смо НАТО побеђивали балегом”. Комуналци су очистили и површински слој смећа на депонији и нагурали металне плоче у топлу масу, па је НАТО потрошио милионе долара бомбардујући ђубре – сећа се генерал Делић.

Ретроспектива:

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао је касно синоћ, после састанка Савета НАТО, наредбу за бомбардовање циљева у Југославији.

У изјави датој новинарима после реферисања Ричарда Холбрука, који се вратио из неуспеле дипломатске мисије у Београду, Солана, међутим, није назначио време почетка акције.

„Управо сам издао наредбу врховном савезничком команданту за Европу генералу Веслију Кларку да почне с ваздушним операцијама у Савезној Републици Југославији”, рекао је Солана.

„С обзиром да су сви напори да се преговорима постигне политичко решење кризе на Косову пропали, нема алтернативе него да се предузме војна акција.”

Момир Булатовић, премијер СР Југославије у синоћњем обраћању нацији у 21 час, после седнице Савезне владе и након саслушања мишљења председник Слободана Милошевића, одлуке Савезне скупштине и закључака јучерашњег заседања републичког парламента, на основу члана 99, став 10 Устава СРЈ, саопштио је да на снагу ступа стање непосредне ратне опасности.

Од среде 24. марта 1999. у 20 часова наша земља је у рату. Тог часа авиони НАТО-а извели су први напад на СР Југославију, хроничари кажу први напад на једну суверену земљу од оснивања ове организације. Вест о нападу на Југославију објавио је генерални секретар НАТО Хавијер Солана, како изгледа, у тренутку када су бомбе већ почеле да падају. Наиме, петнаестак минута пре 20 часова у близини Приштине чуо се низ јаких детонација у размаку од око 30 секунди које су долазиле из правца источно од овог града. Након експлозија нестало је струје. Град је био потпуно пуст, а на улицама се чула спорадична пуцњава из аутоматског наоружања. Дописник “Бете” јавио је да се из појединих делова Приштине види деловање противавионске артиљерије у околини аеродрома Слатина.

Након експлозија градом су одјекнуле сирене, а кроз центар града прошла су кола хитне помоћи, која су отишла у правцу приштинске болнице. Полиција патролира Приштином. Напад на Приштину је очигледно био очекиван. Већ око 18.50 часова сирене у Приштини огласиле су се три пута у кратким временским размацима. Српски извори у Приштини блиски власти казали су да је реч о још једној вежби.

Пре тога командант Треће армије Војске Југославије (ВЈ) генерал-потпуковник Небојша Павковић изјавио је да је опасност од удара НАТО снага из ваздушног простора реална, да су припадници армије спремни да преживе ваздушне ударе НАТО-а и да санирају последице таквих напада, да имају јасан задатак да одбране интегритет Србије и СРЈ, да се разрачунају са преосталим терористичким снагама на Косову и Метохији и да спрече сваки продор снага НАТО-а на тај простор. Ми ћемо то урадити, констатовао је Павковић.

Према саопштењу Генералштаба Војске Југославије у нападима авијације и крстарећих ракета НАТО-а на Југославију током прве ноћи погинуло је 10 и рањено 38, док се један војник води као нестао. Југословенски савезни министар изјавио је за ЦНН да је најмање десет цивила погинуло. “У више масовних удара борбених авиона НАТО – САД, Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Немачке и Шпаније и крстарећих ракета, у агресији на СР Југославију током ноћи 24 – 25 марта 1999. године, дејствовано је по јединицама, саставима и војним објектима на целокупном простору наше земље”, наводи се у саопштењу Генералштаба и прецизира се да је гађано више од 50 војних објеката, укључујући и индустријске објекте наменске производње: фабрику “УТВА” у Панчеву, Ваздухопловни завод “Мома Станојловић” и предузеће “Милан Благојевић” у Лучанима. Снаге НАТО-а напале су војне циљеве у Црној Гори – аеродром Голубовци код Подгорице, војни објекат код Даниловграда и уређаје на полуострву Луштица.

У Даниловграду су, како јавља наш дописник из Подгорице, питомци средње полицијске школе, смештени на свега пар стотина метара од погођене касарне. Неке вести говоре да је гађано и нешто, можда радар на брду Мавријан код Улциња. Цивилни аеродром Голубовци код Подгорице је затворен, али једно сведочанство каже да је напад НАТО-а отпочео у тренутку када је ЈАТ-ов авион довезао путнике из Београда. Опис је драматичан, авион на писти, отварају се врата у мрклом мраку, на војном делу аеродрома нешто гори, док се путници евакуишу буквално пузећи. Грађани Подгорице гледали су са врха солитера стуб дима који се високо дизао а док се чуо тешки хук авиона окупљени младићи испред зграда “поздрављали” су га са “Клинтоне, мајку ти ј….о!” У Лондону за време немачких бомбардовања постојала је појава коју су назвали “топ руф социетy” која је обележавала хладнокрвни пркос опасности.

Прве ноћи НАТО је напао и циљеве у Београду Батајницу, Раковици и Жаркову. Исте вечери погођена је Фабрика авиона “Лола-Утва” у Панчеву. Радио Панчево је јавио да је у фабричкој хали избио пожар на три места. Из Београда се на небу према Панчеву видео наранџасти одсјај пожара. Једна кућа удаљена чак педесет метара од места експлозије погођена је неким огромним шрапнелом или нечим другим, кров и бетонска плоча је пробијена, али нико није повређен. Експлозија се чула и у Младеновцу, из правца у којем се налази касарна Војске Југославије Врбица из које се види пламен. Експлозија се чула и у региону Раље. Три пројектила погодила су Центар за обуку припадника Министарства унутрашњих послова Србије, северозападно од центра Новог Сада. Тај центар налази се у непосредној близини предузећа “Техногас”, а како јавља РТС жртава није било, али је причињена знатна материјална штета. После тих експлозија, на подручју Новог Сада чуло се још неколико детонација. Ко зна куда је све над Србијом и Црном Гором те ноћи спровођена цинично названа “Одлучна акција”.

Радио Београд је у вечерњим терминима јављао да је непријатељска авијација у првом нападу гађала циљеве у Приштини, Куршумлији, Ужицу, Даниловграду, Новом Саду, Панчеву и Подгорици. Телевизија Краљево јавила је да је један мањи пројектил експлодирао поред писте аеродрома Лађевци, али жртава није било. Крагујевац је бомбардован у више наврата, а напади су се продужили и у четвртак. У Куршумлији се прве ноћи чуло десетак експлозија, од којих је четири-пет лоцирано из правца касарне, која је окружена цивилним насељима. У Куршумлији, по “Бетиним” вестима гађана је касарна, која је смештена око један километар од центра града.

Шеф руске дипломатије Игор Иванов изјавио је јуче да би Русија могла да затражи у УН укидање ембарга на оружје СР Југославији ако НАТО изврши ваздушне ударе на СРЈ. Иванов је руској телевизијској станици НТВ изјавио да би Русија могла да „покрене то питање у Савету безбедности УН, јер би НАТО (покретањем војне акције) прекршио режим УН”.

„Говоримо о агресији, а земље на које је извршена агресија морају да имају средства за самоодбрану”, рекао је шеф руске дипломатије.

Иванов је упозорио да ће евентуални ваздушни удари НАТО на Србију имати „велике последице” на односе између Русије и САД и НАТО. „Сматрамо да би то била велика грешка”, оценио је он.

„Ако пожар плане на Косову и прошири се на Македонију, Албанију и БиХ, то би могло да изазове нови рат великих размера на Балкану”, упозорио је руски министар.

Укупна економска штета, коју је НАТО бомбардовање нанело привреди СРЈ, износи око 29,6 милијарди долара. Ни овај рачун није комплетан, јер не укључује штете на стамбеном фонду на Косову, природно богатство и еколошке штете, као и разорена културна добра.

Више од 3.000 људи је убијено, а више од 5.000 рањено у нападима НАТО-а на СР Југославију који су почели 24. марта. Међу погинулима су деца, жене, болесници, који су лежали у болницама, стари.

У нападима је тешко оштећена инстраструктура земље, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

НАТО је све ове злочине назвао једноставно – КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА.

Сви НАТО злочинци на челу са лидерима западних земаља су осуђени у СР Југоаславији на дуготрајне казне затвора, и чак су боравили у земљи, али прозападне власти су ту пресуду склониле од очију јавности и она сада чува негде прашину далеко од очију јавности.

Комплетну пресуду писану на 250. страница можете преузети ОВДЕ(zip-pdf,19Mb)

Извор: novosti.rs, восток.срб
Category: VAZDUŠNI RATOVI
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.
14 Responses
  1. arturo says:

    .

    tnx for info….

  2. dean says:

    .

    ñïàñèáî!…

  3. evan says:

    .

    ñïñ çà èíôó!!…

  4. Ramon says:

    .

    ñïàñèáî!…

  5. anthony says:

    .

    ñïñ çà èíôó….

  6. michael says:

    .

    ñýíêñ çà èíôó….

  7. Donnie says:

    .

    tnx for info!!…

  8. Keith says:

    .

    tnx for info!!…

  9. Leo says:

    .

    ñïñ çà èíôó!…

  10. Tim says:

    .

    ñïàñèáî çà èíôó….

  11. Adrian says:

    .

    ñýíêñ çà èíôó….

  12. Francisco says:

    .

    ñïñ çà èíôó….

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)