SVEDOČENJE MILTONA E. FRENDA, POTPUKOVNIKA U PENZIJI RV SAD

NACIONALNI ODBOR AMERIČKIH VAZDUHOPLOVACA KOJE JE SPASIO GENERAL MIHAILOVIĆ

SVEDOČENJE MILTONA E. FRENDA, POTPUKOVNIKA U PENZIJI RV SAD

Pred Nacionalnim prestoničkim savetničkim odborom za spomenike
Nacionalni prestonički parkovi
Vašington D.K.

11. jun 1991.

Gospodine predsedniče i uvaženi članovi odbora:

Zovem se Milton E. Frend. Ja sam potpukovnik u penziji RV SAD i ovde sam danas da govorim u prilog podizanja spomenika generalu Draži Mihailoviću, koji je sa svojim četničkim snagama u Jugoslaviji, sačuvao preko 500 američkih vazduhoplovaca koji su iskočili ili se spustili u Jugoslaviji tokom 1944. Ja sam bio oboren od nemačkih lovačkih aviona po povratku sa napada na naftna polja Ploeštija u Rumuniji, dok sam leteo kao navigator na B-24 na ,,D” danu 6. juna 1944.

Milton Friend avgusta 1944. poslije povratka u SAD

Prošlo je više od 47 godina od tog sudbonosnog dana. Ništa što se dogodilo posle toga neće umanjiti moju odlučnost da se odužim za sebe i za svoje saborce iz 2. svetskog rata, za dug zahvalnosti generalu Mihailoviću. General Mihailović je bio sjajan vođa, sjajan humanista i izvanredan prijatelj Sjedinjenih Američkih Država. General je spasio moj život i živote stotina drugih Amerikanaca i mi ćemo zauvek ostati dužni njemu i njegovim četnicima.

M

Odmah po prizemljenju, pošto sam iskočio iz zapaljenog B-24, nešto posle 11 sati 6. juna, prihvatili su me srpski seljaci. Pošto je i ostatak moje posade prikupljen, (samo prednji mitraljezac je poginuo tokom napada lovaca) četnici su nas prebacili izvan kraja da izbegnemo nemačke patrole koje su videle naše padobrane i koje su pretraživale teren. Prebačeni smo u planine pod zaštitom četnika, sakrivani i hranjeni i pomerani po potrebi da se izbegnu Nemci. Kada je bilo sigurno, pod zaštitom Mihailovićevih snaga sam prebačeni iz planina u selo Pranjani u Srbiji za kasniju evakuaciju u Italiju.

U Pranjanima sam bio dovoljno srećan da sretnem generala Dražu. Kada sam se sreo sa Američkim odborom za prebacivanje, u Mihailovićevom štabu, da pribavim mape oblasti za buduću evakuaciju, general Mihailović nam je održao duži govor (na francuskom koji je jedan od njegovih oficira prevodio na engleski) o njihovim planovima posle rata za demokratsku vladu u Jugoslaviji. On nam je rekao da kada dođe vreme i kada saveznici dođu u Jugoslaviju, njegove snage će žrtvovati svoje živote ako treba za američke i savezničke ciljeve.

Ja i preko 200 savezničkih vazduhoplovaca smo se evakuisali sa aerodroma koji su četnici napravili u Pranjanima 9. i 10. avgusta 1944. Svako od nas duguje dug zahvalnosti i priznanja za spašavanje naših života. Sledili smo ovaj cilj preko 20 godina. Kako starimo, i naš broj se smanjuje, postaje sve teže, ali oni od nas koji su ostali nikada neće odustati od pokušaja.

29. marta 1948. predsednik Truman po preporuci generala Dvajta D. Ajzenhauera je odlikovao Legijom Časti generala Dražu Mihailovića, kao priznanje za njegov doprinos savezničkoj stvari. Pored ostalog, navodi predsednika Trumana govore o Mihailoviću: ,,Neustrašivim naporima njegovih trupa, mnogi vazduhoplovci Sjedinjenih Država Amerike su se spasli i bezbedno se vratili pod savezničko okrilje.”

Ali, prvi i jedini put u istoriji, ovo odlikovanje Legije Časti je proglašeno poverljivim i čuvano u tajnosti. Ove činjenice o odlikovanju nisu objavljene dok kongresmen Edvard J. Dervinski iz Ilinoisa nije intervenisao 1967. – skoro 20 godina posle događaja – da prinudi Stejt Department da iznese u javnost prateći tekst predsednika Trumana.

Mi smo prvo slali peticiju Kongresu za dozvolu da se podigne spomenik na javnom zemljištu 1976. kao način izražavanja naše zahvalnosti čoveku koji nam je spasio živote. Zakon je bio uvršten na svakom zasedanju Kongresa od tada. Dva puta je odobren u Senatu glasanjem i imao je više od devedeset podnosilaca u Kongresu, ali svaki put je bio odbijen od strane Stejt Departmenta, sa argumentom da se neće svideti jugoslovenskoj komunističkoj vladi. Zar nije vreme da se upitamo šta može da se svidi spašenim vazduhoplovacima i Vladi Sjedinjenih Država? Mada nam se redovi smanjuju, nastavićemo naše napore, jer dugujeme neizbežan dug generalu Mihailoviću.

Podizanje spomenika kao priznanje generalu Mihailoviću za spasavanje savezničkih pilota je odavno zakasnilo. Uz dužno poštovanje, tražimo vašu podršku za ovaj trajni napor. Veoma vam se zahvaljujem.

Milton E. Frend
Potpukovnik u penziji RV SAD
Nacionalni odbor američkih vazduhoplovaca
koje je spasio general Mihailović
11. jun 1991.

Category: ISTORIJA, RAZNO
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)