Kako su „orlovi” uništili baze OVK

Kako su „orlovi” uništili baze OVK

Pilot Života Đurić poginuo kod Glogovca nakon što je pogodio komandno mesto i skladište separatista

„Orlovi” dejstvovali uprkos nadmoći
NATO-a u vazdušnom prostoru

Tog jutra, 25. marta 1999. godine, pripadnici OVK su likovali jer je prethodne večeri NATO počeo rat protiv SR Jugoslavije, kada su se iznenada njihove baze širom Kosmeta našle na udaru avijacije. U prvi mah nisu shvatili ko dejstvuje po njima, ali im je ubrzo postalo jasno da, uprkos nadmoći zapadne vojne alijanse u vazdušnom prostoru, po njima dejstvuju avioni jugoslovenskog RV i PVO. Reč je o široj javnosti nepoznatoj epizodi iz tog rata, čiji se detalji prvi put zvanično objavljuju u „Politici”.


U ratno proleće 1999. godine Vazduhoplovstvo VJ obavilo je neverovatnih 248 letova, od čega 36 borbenih. Ovo je priča o ratnim akcijama 98. lovačko-bombarderskog avijacijskog puka (98. lbap), jedinice koja je bazirana na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva.

Besjeda pukovnka Sreta Malinovića pilotima 98.lbap. “Tigrovi” pred početak agresije NATO  na SRJ.

– Godinama smo proučavali ratna iskustva, uključujući i angažovanje NATO-a tokom rata u BiH. U jesen 1998. godine, u vreme žestokih sukoba na Kosmetu i uvođenja izviđačkih letova NATO-a nad pokrajinom, preuzeo sam komandu nad jedinicom – kaže pukovnik Sreto Malinović, danas pomoćnik komandanta Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije, u vreme rata 1999. godine komandant 98. lbap.


U brišućem letu nad Kosmetom

U martu 1999. godine u regionu je bilo bilo je izvesno da će doći do sukoba. Napravljeni su ratni planovi, izviđački „orlovi” snimili su položaje OVK na Kosmetu, moguće ciljeve. Vazduhoplovci su pristupili dislokaciji ljudstva i tehnike, avioni su sklanjani sa aerodroma i maskirani u njihovoj okolini. Odlučeno je da dve eskadrile iz puka kojim je komandovao Malinović dejstvuju sa aerodroma Lađevci i Ponikve kod Užica.

– Piloti eskadrile, koja je do tada bila u Batajnici, tek su obučeni za letenje na „orlovima” i prebazirani su na Ponikve. Nekoliko sati pre početka rata, 24. marta, bio sam u Batajnici koja je već bila pusta. Vratio sam se na Ponikve, a tek što smo rasporedili ljudstvo oglašena je uzbuna. Rat je počeo – seća se Malinović.

Napadnuta su oba aerodroma na kojima su se nalazili „orlovi” .

Prve ratne noći pista u Lađevcima nije pogođena, bombe su pale između nje i stajanke. I sa piste u Ponikvama moglo se poleteti.

– Ujutru smo krenuli u napad na komande, kampove i kasarne OVK. U našim kopnenim jedinicama bili su vazduhoplovni oficiri za navođenje, takođe piloti, dok se u komandi u Prištini nalazio vazduhoplovni oficir za vezu. Odlučeno je da se radio-veza, zbog prikrivenosti leta, koristi samo u krajnjoj nuždi ili ako oficir na zemlji proceni da napad ugrožava naše jedinice – objašnjava Malinović.

Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 kilometara na sat, avioni su pratili konfiguraciju terena. Grupu od dva ili četiri „orla” obično je predvodila dvoseda verzija ove letelice, na drugom sedištu sedeo je navigator čiji je zadatak bio da avione precizno dovede do ciljeva. Letovi, koji su predstavljali veliko fizičko naprezanje za pilote, trajali su oko pola sata, pa čak i 50 minuta kada su bili u pitanju najudaljeniji položaji OVK prema Albaniji.

B-52 uništili Lađevce i Ponikve

I potpukovnik Života Đurić (1963–1999), komandant eskadrile u Lađevcima, poleteo je na zadatak 25. marta. Dok je preletao područje Glogovca primetio je bazu OVK, komandno mesto i skladište, koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unapred određenom cilju i u jednom trenutku, kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje. „Orao” je, prema raspoloživim saznanjima, pod relativno malim uglom udario u zemlju. Detalji njegove pogibije nisu da kraja utvrđeni, pretpostavlja se da je pogođen paljbom iz teškog mitraljeza i da je odmah izgubio svest zbog čega je avion pao bez manevrisanja. Sahranjen je u rodnom Paraćinu.

– Pogibija potpukovnika Đurića nije uzdrmala borbeni moral pilota, naprotiv. Nastavljeno je sa napadima na položaje OVK, čime je olakšan posao kopnenoj vojsci koja je ovu paravojnu formaciju potisnula prema Albaniji. Piloti su bili izloženi mogućoj borbi sa protivničkom avijacijom, uređaji su povremeno signalizirali da se nalaze u radarskom snopu, ali su uspeli da izbegnu napade. Posle nedelju dana više nije bilo potrebe za našim angažovanjem. Najveći uspeh naših dejstava je da su njihovom preciznošću potpuno dezorganizovane terorističke snage, kao i da nije bilo dejstva po civilnim objektima, niti je bilo takozvane kolateralne štete – objašnjava Malinović.

„Orlovi” 98. lovačko-bombarderskog puka više nisu leteli, ali je rat nastavljen danonoćnim naporima da se sačuvaju avioni i ljudstvo. Često je korišćeno ratno lukavstvo, na pistama su ostavljani rashodovani avioni po kojima je dejstvovano. U jednom trenutku, kada su okolna skrovišta postala rizična, umesto starog nasred stajanke postavljen je ispravan „orao”. Avioni NATO-a nisu dejstvovali po njemu, smatrajući da je u pitanju neupotrebljiva letelica. Piste u Lađevcima i Ponikvama uništene su tek napadom teških bombardera B-52, do kraja rata na zemlji uništena su tri, a oštećeno je više aviona. Posle Đurića više niko iz jedinice nije poginuo.

Milan Galović

Category: ISTORIJA, SRPSKA KRILA
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)