Mihajlo Miha Klavora

Mihajlo Miha Klavora


(1905-1941)

Pilot Kraljevine Jugoslavije, junak bitke nad Irigom, rodio se u porodici Ferdinanda Klavore u Istri 1905. godine. Slovenci po narodnosti, njegovi roditelji želeći da žive u Jugoslaviji sele se u Maribor posle Prvog svetskog rata, pošto je Istra pripala Italiji.


Meseršmit Me-109E3 isti onakav na kakvom je letio Miha Klavora u aprilskom ratu 1941.

Ovo je pravi Meseršmit koji se nalazi u švajcarskom muzeju vazduhoplovstva.Sliku sam obradio i dodao oznake VVKJ.

Miha je kasnije završio Vojno-vazduhopolovnu akademiju i postao oficir jugoslovenske vojske.

Kada se nad Jugoslavijom nadvila avet fašizma, dolazi do obezbeđenja odbrane Beograda iz vazduha. Jedan od pomoćnih aerodroma u sklopu kružne odbrane glavnog grada, nalazio se na pašnjaku sela Krušedolskog Prnjavora. Tu je bio smešten Šesti lovački puk sa 27 lovačkih aviona tipa Meseršmit 109 E. Ovom lovačkom puku pripadao je i Mihajlo Klavora, kapetan II klase, koji se u to vreme nalazio na odsustvu kod svoje kuće u Mariboru. Naime, 2. aprila 1941. godine padala je kiša i aerodrom kod Krušedolskog Prnjavora se raskvasio. Prilikom izvođenja jedne vežbe, pri uzletanju Mihin avion upao je u zemlji i prevrnuo se.


Tada je povredio ruku i lekar iz Beograda poslao ga je kući na lečenje. Kada je saznao za rat, odmah se vratio na aerodrom kod Krušedola i stupio u odbranu jugoslovenskog neba. Uzletao je neprekidno u susret nemačkim avionima koji su hrlili prema prestonici da istovare smrtonosni teret. Ovaj hrabri i neumorni pilot poslednji put je uzleteo 7. aprila, oko 14 časova, ne dajući mehaničarima da mu pregledaju letelicu, što je u to vreme bilo obavezno, ali on je znao da se vremena nema i da konstantno treba presretati nemačke bombardere, koji su leteli prema prestonici. Kada je uzleteo, video je da je sam u neravnopravnoj borbi sa nemačkim lovcima koji su štitili bombardere. Mnogo pokretljiviji, sa većim radijusom kretanja, bili su ti neprijateljski lovci, koji su se ustremili potom na njega.

Nastao je neravnopravni dvoboj i naš pilot je junački odolevao mnogo nadmoćnijem protivniku. Vesto se branio i isto tako vesto napadao. Od borbe nije hteo odustati. Ostao je uporan. Onda mu je nestalo municije, što su nemački piloti iskoristili i svom žestinom se ustremili na njega. Gađali su ga sa svih strana i tragedija je bila neminovna. Progonitelji su ga sustigli i rafalom pogodili rezervoar, avion je planuo. Nezgoda je bila u tome što su ti tipovi letelica imali rezervoar koji je služio i kao sedište i kao naslon i kada se desi direktan pogodak, pilot postaje živa buktinja.

Počeo je da pada i u tom trenutku našao se iznad Iriga, u koji je često dolazio kada je bio slobodan od vojnih obaveza, pre nemačke invazije. Da ne bi pao u naselje, ovaj veliki rodoljub imao je još toliko prisebnosti da svoju letilicu usmeri preko naselja i sa njom se zajedno srušio u dolinu iriškog potesa Budakovac u njegovu istočnu stranu. Udarac u zemlju izazvao je strahovitu eksploziju. Na mestu tragedije ubrzo se sakupilo mnoštvo Irižana.

Sutradan, pokupljeni su posmrtni ostaci hrabrog pilota i preneseni u Irig, gde su po identifikaciji sahranjeni na Katoličkom groblju u varoši u kojoj nije živeo, ali je nadomak nje život svoj položio za kralja i otadžbinu, kao pilot Jugoslo-venske kraljevske vojske. Stoga zavređuje da bude pomenut kao Irižanin jer se iz njegovog neba vinuo u besmrtnost. Iz kakve rodoljubive porodice potiče govori i podatak da je imao rođenu sestru Slavicu (1921-1941), koja je položila svoj život iste godine kao i brat, a za narodnog heroja je proglašena 27. novembra 1953. godine.

Ovog velikog pilota rodoljuba sahranila je 9. aprila 1941. godine učiteljica Ljubica Eškićević iz Iriga.

Izvor teksta: www.yumreza.info

Category: LIČNOSTI, SPOMEN
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.
3 Responses
  1. NADA KORDIĆ says:

    Moj pok. otac, KAZIMIR KORDIĆ, bio je osobni mehaničar MIHE KLAVORE i VLADIMIRA GORUPA.
    Osobno je u nekoliko navrata kumio i molio kap. ĐORĐEVIĆA da poleti. To su činili i ostali očevici.
    Smrt MIHE KLAVORE, ostavila je pečat za cijeli njegov život. Osobno je odnio stvari od pok. KLAVORE u MARIBOR – avijatičarski kovčežić. Mnogo mi je govorio o tome, tako da i poslije njegove smrti ne mogu, a da ne zašutim i ne zaplačem. S politikom, ljudi su samo sredstva i pioni.

    • Никола says:

      Надо, зато Миха Клавора није и неће никад умрети, јер их живимо на оваквим сајтовима, књигама и форумима, за разлику од оних других којих се не сећа и не помиње више нико.
      И мој неки даљи род у фамилији погинуо је исто као пилот ВВКЈ у Београду.
      Нека је Вечна Слава Михи Клавори и свим јунацима Априлског и других ратова! Не смемо их заборавити!

  2. Nada Kordić says:

    Valjda će jednom ideološki zločinci ( vrijeme crveno-crnih ideologija nadam se da je gotovo) skinuti kandže sa ljudskih sudbina jer istini ne treba reći da je istina da bi bila istinom…Nažalost i 70 godina i 100 godina, nismo se opametili – uvijek mislimo da je netko drugi pametniji, da je trava iza plota zelenija…i na taj način se žrtvuju časne namjere i časni ljudi.
    Miha Klavora i svi branitelji Beograda iz 6.lovačkog puka traže i danas odgovor danas svoju žrtvu…
    Miha Klavora je kao Istrijan, mogao ostati na liječenju u Mariboru jer je bio ranjen, mnogi su mogli reći da to nije njihov rat, a ostali su do kraja uspravni jer su vjerovali u ono što rade, dok su mnogi tada pred silom blefirali, taktizirali i izdali i još polažu pravo na istinu…

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)