PROJEKAT

«…Svijetlo oružje skopčano sa slavom »
NJEGOŠ

Svaka država koja je morala da suverenitet svojeg životnog prostora brani i na nebu, svjesna je koliko je avijacija bitan faktor u odbrani zemlje i koliko sve više ratno vazduhoplovstvo preuzima primat nad ostalim rodovima vojske.

Kao potpuni zaljubljenik u avijaciju i poštovalac slavne srpske letačke tradicije, odlučio sam da pokušam da napravim repliku legendarnog jugoslovenskog lovca IK – 3 u odnosu 1 /1. Avion bi, ako se dobro uradi, mogao biti reprezent naše letačke slobodarske tradicije i podsjetnik mlađim generacijama kako se čuva sloboda i čast svoje otadžbine.


IK – 3 koji, osim što je bio vrhunsko oružje toga vremena, u rukama ratnika – letača, bio je ponos predratne jugoslovenske avio industrije, jer je po svojim letačkim osobonama prednjačio nad avionima suprotne strane. Nažalost, IK – 3 je došao prekasno i bio je tek u početnoj fazi serijske proizvodnje kada je počeo rat. Svega 15 aviona IK – 3 je bilo spremno za borbu. Nijedan primjerak nije preživio rat, tako da je avion IK – 3 odletio u istoriju pravo sa bojišta.

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije koje je u kratkotrajnom aprilskom ratu 1941. nesebično žrtvovalo sebe na oltar slobode i nanijelo osjetne gubitke njemačkim agresorima, zaslužilo je da ima bar jedan «živi» avion koji bi posjećao na slavne dane naše letačke istorije.


Njihov dostojan nasljednik je 204-ti lovački puk sa Batajnice koji je u agresiji na SRJ od strane NATO-a 24. 03. 1999. poput svojih slavnih prethodnika branio nebo nad Jugoslavijom i primio na sebe najjači udar neprijatelja.

Originalni projekat IK – 3 ne posjedujem (projekat je nestao tokom rata), ali na osnovu dosta parametara, skica, slika i dokumenata koje sam uspio da nabavim, avion bi po svojim aerodinamičkim osobinama trebao biti veoma nalik na IK – 3.

Posebnu zahvalnost upućujem gospodinu Nenadu Mikluševu na ustupljenoj dokumentaciji, koja mi je od vrlo velike pomoći u početnim koracima za izradu projekta.


Na ovom sajtu će biti objavljvane, periodično, sve faze izrade replike IK – 3.
Pozivam sve koji bi mogli doprinijeti što boljem i originalnijem konstrukcijskom rješenju da se uključe.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.
2 Responses
  1. pakmeni says:

    Svidja mi se vasa ideja i mislim da svi koji mogu treba da je podrze koliko god mogu.
    Mada kod polaznih tacaka se ne slazemo. Po mojim saznanjima Kostic, jedan od trojice konstruktora, je sacuvao originalnu dokumentaciju aviona i posle rata je predao vojsci Jugoslavije po kojoj je kasnije napravljeno nekoliko borbenih aviona.
    Vece istrazivanje je vrsio jedan od potomaka pilota koji su leteli na IK-3 i sa zaljenjem je saznao da nisu sve letelice unistene, jedan primerek letelice u jemontrnom zaveodu nije bio unisten pa je kao takav dospeo u ruke nemcima. zavrsio je u centru za ispitivanje stranih letelica. Dokumentacija o prijemu i testovima izvrsenim na njemu nije sacuvana, izgorela 1945, ali je sacuvana fotografija nekog Japanca na kojoj se u pozadini vidi IK-3 u potpuno ispravnom stanju.
    za dalji rad potrebno je dosta vremena i veza koje su mi pored novca najograniceniji faktor u istrazivanju, ali se nadam da sam bio od neke koristi.

  2. Марко says:

    На основу предратног авиона Рогожарски ИК-3 направљен је после Другог светског рата авион Икарус С-49.
    Један примерак авиона Икарус С-49 (који је веома сличан авиону Рогожарски ИК-3) се чува у Музеју ваздухопловства у Београду.
    После резолуције Информбироа 1948. године и дипломатског разлаза са Совјетским Савезом, Југославија је била приморана да се ослони на домаћу војну индустрију. Конструктори Коста Сивчев, Слободан Зрнић и Светозар Поповић, искористили су већ постојећу техничку документацију авиона Рогожарски ИК-3, на изради чијег пројекта су радили пре рата, како би конструисали нови борбени авион Икарус С-49А. Први прототип С-49А је полетео у Јуну 1949. док су први оперативни примерци испоручени Ратном ваздухопловству почетком 1950. године. (извор: српска википедија)

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)