Nov 2011
Dugo godina sam proveo na Microsoftovom simulatoru…moglo bi se reći da sam letačke osnove i teoriju prošao na njemu od prvih verzija do ove poslednje. Iskreno to mi je pomoglo u kasnijem realnom letenju ULL. Svakim izlaskom novog nastavka, nadao sam se sve savršenijem i realnijem, sa još boljom grafikom od prethodnog. Poslednji u nizu jubilarni deseti Flight Simulator X opasno se približio ostvarenju mojih dječačkih snova o simulatoru koji će najpribližnije predstaviti čari koje pruža letenje.
Poletanje sa tivatskog aerodroma.
Visoko iznad Jadrana…
Najljepše u čitavoj priči je što u svijetu postoje milioni korisnika i ljubitelja virtuelnog letenja, a mnogi od njih sami prave modele aviona i razne dodatke koje na sreću svih nas koji se bavimo letenjem, stvarnim ili virtuelnim mozemo da koristimo i mi. Kazu da su najbolje stvari besplatne, pa bi tako i poslednja verzija (dodatak za FSX) MiG-a 21 MF mogla to i da potvrdi.
Mladjani Čeh Ivan Jurcaga je poslije aviona MiG-21 F-13 koji je oduševio sve na virtuelnom nebu, uradio i verziju legendarnog lovca MiG-21 MF u bojama čeških akro grupa. Taj avion kao i prethodni je izazvao veliko interesovanje pa su mnogi uradili neka poboljšanja i razne skinove (šeme bojenja realnih aviona).
Avion MiG-21 je avion moje mladosti, nedosanjani san mnogih ljudi moje generacije koji su sanjali da postanu vojni piloti tadašnje vojne avijacije SFRJ. Neko se dočepao krila na ovaj ili onaj način…ali letjeti na supersoničnom lovcu MiG-21 imali su samo privelegovani pojedinci. O ovome avionu je dosta pisano ali priča o njemu nije još uvijek završena jer i dalje leti u mnogim vazuhoplovstvima…modernozovan ili kao tovarna mazga siromašnijih zemalja kakva je sada i Srbija nažalost. Stari kopljanik se ne predaje pa ga na roadost mnogih zaljubljenika u letenje srećemo po raznoraznim aeromitinzima kod nas i u inostrantsvu.
Kao dodatak Ivanovom modelu aviona i ja sam dao mali doprinos, pa sam uradio skinove dva srpska miga, jedan sirijski i jedan libijski…u čast srpskog prijatelja pustinjskog lava Moamera El Gadafija.
Iznad Tripolija
Ove dodatke koji su u zip formatu treba raspakovati i jednostavno prekopirati preko postojećih češkh koji dolaze u osnovnom Jurcaginom dodatku i možete uživati u letu naših ili stranih legendarnih 21-ca…aviona koji su ostavili trag u našim srcima.
Oct 2011
Кад умре било који човек, осећам тугу. Али, кажу да велики људи не умиру. Зато велике људе не треба ни жалити када одлазе са овог света. Можда смо више ми који остајемо за жаљење.
Вођа Џамахирије пуковник Муамер ел Гадафи није умро узалуд. Живео је за свој народ, борио се за њега. И умро је мученичком смрћу за народ који је толико волео и за кога је толико учинио за живота.
Гадафи је био Велики Човек. Херој. Револуционар. Визионар. И што је за нас посебно важно, био је велики и искрени пријатељ Срба.
Српски народ никад није имао пуно пријатеља. Гадафи је то био, стотину пута је то доказао.
Нисам никад био неки Гадафијев симпатизер. Међутим, не може се порећи да је тај велики човек много урадио за своју земљу, и зато је био трн у оку великим силама. Због тога он заслужује поштовање свих народа света, не само српског.
Да ли су га Срби волели? Јесу. Да ли нас је гмизави олош из Београда осрамотио како се понео према том човеку? Јесте.
Верујем да ће једна од првих одлука НАТО вазала из Бенгазија бити признање тзв.“Републике Косово“. Гмизавци из Београда су признали НАТО послушнике у Либији, газде су им исте, припадају истој врсти, вегетирају на исти начин јер су иста сорта двоножних бића.
Како је умро пустињски лав?
Постоји пар верзија како је убијен Гадафи, на крају се ипак издвојила следећа: Колону возила која се пробијала из опкољеног Сирта, а у којој је био Гадафи са пратњом, бомбардовала је француска авијација. Као рањени лав Гадафи се повукао са неколицином са пута али су га ухватили шакали, човеколики-пацови, мучили, пљували, ударали, и на крају усмртили.
Након тога су наступили стрвинари и лешинари: новинари, званичници Запада, а и данас мртвог Гадафија још увек излажу у Мисрати у једном излогу у хладњачи.
Нечувено дивљаштво, психопате које немају границе!
То су пулени западне демократије, демократска Ал-каида и остали олош у папучама, и са понеком лиферованом НАТО пустињском униформом.
Сви знамо да су узроци рата у Либији били економске природе. Америка је новац који дугује Либији вратила бомбама. Саркози се у складу са традицијом свог народа пожурио да побије што више либијске деце да би обезбедио јефтину нафту Француској.
То су факти, страшне чињенице које немам ни потребе да појашњавам ни да износим цифре и друге показатеље, јер сви то врло добро знате и сами.
Због Запада, који стрвинари и храни се крвљу, нафтом, златом, умирале су грозном смрћу либијске мајке, жене, деца, старци. Више десетина хиљада људи је осакаћено, на стотине хиљада цивила је пропатило због крвничког бомбардовања НАТО пакта.
НАТО, највећа терористичка злочиначка организација од када је света и века, у Либији је проузроковала смрт преко 30.000 људи од чега су највећи број управо цивили, жене, деца, старци.
Једна богата, независна и просперитетна земља је уништена и вероватно се неће никад више опоравити. Због нафте и злата су убијани од стране звериња са Запада…убијани су од оних који служе Ариману, Сатани, Мамону, и оних који су на олтаре човекомрзачких богова принели опет крвне жртве.
Крв невиних, оних који никоме нису наудили.
Велики пријатељ српског народа није могао остати жив. То се не уклапа у сценарио Зла, иако смо се бар ми у Србији надали неком чуду и победи Либије, или бар часном миру.
На крају ове либијске хорор приче, гледали смо у неверици убиство заробљеног, тешко рањеног, либијског вође, од стране двоножних звери, башибозука који служи НАТО пакту. Искрено, као да ми је погинуо род рођени, верујем да тако осећају многи Срби и слободољубиви људи широм света.
Иживљавање над тешко рањеним старцем од 70 година, урлици, радовање злочинаца и стрвинарски менталитет западног „новинарства“, све је то оставило дубок утисак на мене. Потврђено је у каквом свету живимо и са каквим зверима дишемо исти ваздух на овој планети.
Тријумф зла, демо(но)кратије, америчког тиранства, јесте застрашујућ. Слике мучења и убиства Гадафија су један од портрета те НАТО идеологије , те лихварске вере у материјално, уопштено портрет САД-а, тог непријатеља човечанства…
Дешавао се месецима геноцид над целим једним народом пред очима целог света, а свет је ћутао. Такозване Уједињене нације немају ни један разлог да постоје. УН је једна одвратна и сасвим непотребна институција која служи САД.
Када су Сирт ,тај град херој, засипали даноноћно, пржећи све пред собом, мало ко се усудио јавно да пита, зашто? Због чега се убијају ти људи? И мало ко је јавно говорио да се машинерија НАТО убица неће зауставити на Либији?
Када су бацили такозвану „сиротињску атомску бомбу“ на Бен Валид, и када су испробавали све најпрљавије бомбе које су имали у арсеналу, шта је тада радио свет на Западу? Бавио се хипи лудацима који спавају на Вол стриту.
Онда није ни чудо што нико не реагује на крволочне изјаве, на некрофилске, садистичке изјаве званичника НАТО земаља. Пролази време и сви покушавају да забораве осмехе на лицима политичара Запада.
Са друге стране патуљак из Кремља изјавио је да се нада да ће „доћи до коначног договора о конфигурацији снага а Либија постати модерна демократска држава”. Знамо да руска дипломатија воли лисичије пренемагање, али Медведев је бар мало могао бирати речи.
Сви ми знамо да су Руси и Кинези намерно пустили НАТО звер да се издува, мисле да ће их то истрошити и да ће се САД империја урушити сама од себе, изнутра, због економског колапса који доживљава. Можда је то мудра политика Русије, можда није, време ће показати, али да је неморално од Руса и Кинеза да тако поступају то не мора да се доказује, то је јасно као дан.
Черечење рањеног Гадафија, његово мучко убиство, и на крају излагање тела у хладњачи и излогу, је слика и прилика западне демократије.
Тако се не би поступало са највећим зликовцем, тако се не би поступало са ухваћеном дивљом животињом.
Те двоножне звери, ти крволоци уз крике Allahu akbar (што вероватно значи „Живела демократија и људска права“), ругоба су и страшило либералне демократије. Та лица, та крв на њиховим рукама најбоље осликавају идеологију Вашингтона, Брисела, Лондона, Париза…
Не желе да га људски сахране, кажу да се боје ходочашћа? Чијег? Па рекоше да га народ не воли. Све ово подсећа на исте сатанистичке методе Црвене армије и западних сила у Другом светском рату, подсећа и на „наше“ комунистичке крволоке.
У суштини све је то исто „предузеће“ исти газда, исти методи…
Боје се и мртвих људи, убијају и муче из страха. Гоњени демонима и сами постају демони. НАТО плаћеници чак не дозвољавају да се изврши обдукција, али нема ни потребе, Гадафи је убијен пред очима целог света.
А главешине САД-а и ЕУ и даље се радују и славе над мртвим непријатељем. Руски изасланик у НАТО Дмитриј Рогозин лепо је написао „да усхићење Запада због смрти Гадафија има садистичку позадину”. Како лепо пише Рогозин на твитеру „на лицима лидера светских демократија види се таква радост, као да се сећају када су у детињству вешали мачке луталице у подрумима “.
Истина, они друге радости осим садистичке и болесног перверзног задовољства и немају. Кад се не баве копрофагијом и некрофилијом, они су дубоко у педофилији. Очигледно да апсолутно нижи зли духови и демони одавно владају Западом.
Шта на крају може да очекује поштен човек који не трпи неправду на овом болесном свету, на овој од зла окупираној планети?
Једино да буде прогањан, затваран, осуђиван, да му се пусти крв, да буде мучен и на крају убијен. Тако се делимо не само на расе, народе, идеологије, вере, него изнад свега сасвим јасно се делимо на правичне и неправичне. То је основна линија, граница која нас дели и делиће нас до краја света.
Тужно је али истинито, овај свет тако функционише. Над нама владају злотвори,крволоци, а у већем делу света имамо овце које трпе и ропски животаре. Постоје и они који дижу свој глас и по потреби мач против неправде, тираније, зла у свету, али су врло малобројни.
Верујем да их има још на десетине хиљада у Либији и да рат тамо није готов, у крајњу руку живот тамо ће се одвијати слично ирачком и авганистанском сценарију. Отпор либијског народа још увек није сломљен.
Гадафи је мртав физички али верујем да је оставио велики траг у срцима људи Либије, али и целог света.
Није никоме чудно што су Срби према Пуковнику осећали љубав али је тужно што му нисмо помогли колико је он нама.
Нека је слава великом пријатељу Србије, нека је вечна слава и благодарност вођи Либије Пуковнику Гадафију.
Горан Давидовић, 22.10.2011.
Oct 2011
Prijateljstvo koje se rodilo između Zoltana Danija, penzionisanog pukovnika VJ i njegove ratne “žrtve” pilota Dejl Zelka bi bio ljudski human čin i privatna stvar dvojice vojnika, da u čitavu priču nije uvučena poilitika i kvazi priča o miru nama koji smo žrtve tog i takvog “mira”.
Poziranje…
Kad se ubica vrati na mjesto zločina i pri tome ga oni koji bi trebalo da ga kazne i uhapse dočekaju kao junaka i prijatelja, to počinje da liči na izrugivanje sa žrtvama zločina.
Upravo to se desilo prilikom skorašnje posjete pilota Dejli Zelka Srbiji, koji je na poziv Zoltana Danija i režisera Željka Mirkovića boravio u Srbiji kako bi učestvovao u snimanju dokumentarca “Drugi susret”.
Pilot Zelko je za vrijeme NATO agresije na SRJ letio u specijalnim misijama bombardovanja važnih ciljeva prilikom kojih je stradalo dosta građana SRJ civila i vojnika.
Prijatelji…
Nikada nije uhvaćen i izveden pred sud iako po komandnoj odgovornosti nije prvoopotuženi ali kao plaćeni ubica NATO snosi dio krivice za razaranja Srbije i ljudske žrtve nastale dejstvom njegovih bombi.
Režiser Željko Mirković iz Niša, u čitavoj priči ima svoju ličnu materijalnu korist od filma koji radi, ali šta ima od toga Zoltan Dani čovjek kojeg je Srbija slavila kao heroja?!
Da li je Zoltanu krivo što je oborio Zelka pa ga zove na piće da se pomire? Zaboravi li Zoltan svoje drugove poginule od bombi NATO…možda baš Zelkovih?
Je li se Zelko izvinuo za zločinački pohod u kojem je učestvovao nad SRJ, za žrtve tog pohoda i njegovog doprinosa patnji srpskog naroda koja traje i danas?
Izjava poput ove date Blicu, legendarnog oficira VJ prikazuje u jednom ruznom svjetlu i vjerujem da ce se vecina njegovih postovalaca duboko razočarati u ovog čovjeka:
“- Negativni komentari dolaziće od ljudi negativne energije i njih iz tih pozicija neće niko moći da pomeri. Ohrabrujuće je da nas je više ovakvih koji razmišljaju i rade u smislu pozitivnih vrednosti ljudskog roda. Naš odnos se razvio od u početku “nepoznatih neprijatelja” do sada, kad mogu da kažem “poznatih porodičnih prijatelja”. Mi smo stvarno postali prijatelji koji se svaki dan “sretnu” na internetu i razmenjuju mišljenja o raznim običnim temama. Želimo da pošaljemo poruku svetu da je mir među narodima i državama neprikosnoven i da je bolje širiti iskrene prijateljske odnose nego ratnohuškačke.”
Izjava kao da je data sa gey parade gdje se nešto što je nenormalno pokušava predstaviti kao normalno i prihvatljivo…ogavnost od koje se povraća.
Gospodine Zoltan, ako ovo radite zbog novca, donekle vas mogu razumjeti, doduše ne i opravdati ali ako ovo radite iz uvjerenja onda ste jako nisko pali…mnogo niže od aviona kojeg ste oborili ?!
Sep 2011
U svojoj 52 godini penzionisani pilot-lovac pukovnik Vojske Jugolsavije Iljo Arizanov preminuo je u Beogradu od posledica srčanog udara.
Iljo Arizanov je bio jedini pilot Vojske Jugoslavije u ratnom sumraku 24. marta 1999. nad Kosmetom. Oboren je u vazdušnoj borbi sa NATO agresorskim avionima. Katapultrirao se iz oštećenog aviona iznad reona Drenice, jakog šiptarskog uporišta. Tek trećeg dana provlačeći se teritorijom posjednutoj od šiptarskih terorističkih bandi OVK, stigao je do prištinskog vojnog aerodroma Slatina.
Narušenog zdravlja sa teškim srčanim problemima, kao posledice rata i obaranje, penzionisan je u činu pukovnika.
Nova srbijanska vlast nije ga udostojila ispraćaja koji priliči heroju…izostao je prelet aviona MiG-29 iz eskadrile kojoj je i sam pripadao.
Sramota za državu Srbiju i njenu vojsku.
Iljo Arizanov je letio u ratu, borio se i bio oboren…država Srbija za njega nije mogla da leti ni u miru na poslednjem ispraćaju u vječnost heroja srpskog neba.
Piloti iz 204.lovačkog puka su heroja ispratili na poslednji let u vječnost.
Neka ti je slava i hvala junače…srpski narod te neće zaboraviti!!!
Sep 2011
Helikopter Gazela VCG se srušio danas oko 11 sati na Luštici, između plaža Dobreč i Žanjice. Helikopter je po navodima tv Vijesti udario u stijenu na 10 metara od površine mora.
Očevici javljaju da su dva vojna helikoptera u brišućem letu primjećena danas nad Bokom.
Potvrđeno je iz urgentnog centra iz Podgorice da su poginula tri člana posade. U nesreći su poginuli Šahbaz Belhadin, Ivan Obradović i Vidoje Tomić.
Belhadin pored Gazele 13.05.2011 u Baru
Obradović za komandama Gazele na padobranskom prvenstvu u Baru 13.05.2011.
Konferencija za štampu MO VCG povodom pada helikoptera je zakazana za 20 minuta.
Saučešće porodicama poginulih vazduhoplovaca.
avijacija.com
Aug 2011
Aero klub “Soko” iz Grblja u Boki Kotorskoj, sa većim zakašnjenjem zbog zakonskih regulativa i nekih tehničkih problema otpočeo 8.08.2011 sa izvođenjem letačkih klubskih aktivnosti.
Prvi let je izveden ove godine na plaži Jaz, a nastavili smo sa letenjem u akvatoriju Boke, blizu starih kotorskih zidina.
Letenje nad Bokom je poseban doživljaj i pruža prelijepu panoramu za slikanje.
Jul 2011
Južina na moru, praćena kišom zahvatila je i aerodrom Tivat. Mokra pista i Boing 737-400 na poletanju iza kojeg ostaje trag vodene prašine dok grabi prema sivim olovnim oblacima atraktivna su slika koja je u ljetnjoj sezoni česta na ovom primorskom aerodromu.
Jul 2011
BANJALUKA -
Mladi Banjalučanin Saša Savićević ispunio je svoj dečački san i dostigao, kao prvi Srbin iz Republike Srpske, “nebeske visine”. On je učestvovao na podorbitalnom kosmičkom treningu u Rusiji i tom prilikom, uz saglasnost domaćina, proneo znamenja Srpske kroz orbitu do donje granice kosmosa.
Uspešno završenim letom na avionu “Mig 29 UB”, kojim je u toku 55 minuta – koliko je trajao ovaj podorbitalni kosmički trening – dostignuta je visina od 23 kilometra, što se smatra donjom granicom kosmosa.
“Ovo je ispunjenje mog dečačkog sna, ali i prilika da kročim tamo gde su samo retki bili u prilici da kroče. Sada sam zvanično prvi Srbin na granici kosmosa, ali moram da naglasim da je pre tri godine to učinila jedna hrabra Srpkinja – Nataša Pavlović iz Čikaga”, rekao je Srni Saša Savićević, predstavnik ruskih državnih medija za Balkan, nakon uspešno završenog leta iz baze “Sokol” Vojske Rusije u Nižnjem Novgorodu.
Pun utisaka i novih neuobičajnih iskustava, Savićević kaže da je lep osećaj leteti i dostići visinu od 20 kilometra, sa koje se vide oblaci, cikloni i anticikloni, dok ogromna reka Volga izgleda kao “končić na zelenom tepihu”.
“Kada pogledate iznad sebe, nema plavog neba, već crno, puno zvezda. Lepo je bilo znati da sam u tom trenutku, verovatno i toga dana, čovek na najvišoj visini na svetu, ako se izuzme šest članova posade Međunarodne svemirske stanice” – kaže Savićević.
Sa iskustvom “prvog srpskog svemirskog letača iz Srpske”, on opisuje detalje leta kroz Zemljinu orbitu i ističe da je dostignuta visina bila 20 450 metara, brzina od 1,94 maha, uz silu gravitacije od 7 G, što predstavlja sedam puta veće ubrzanje od normalne zemljine gravitacije.
Tokom ovog trening-leta izvedeni su brojni elementi akrobatike, kao što su poznati letački pojmovi “zvono”, “vitraž”, “luping”, “bure”, “Nesterova petlja” i drugi.
Savićević naglašava da je sve to zasluga i “majstorija” glavnog pilota leta Sergeja Ivanoviča Kara, test-pilota prve klase i šefa tima test-pilota ruske baze “Sokol”.
“Kara je jedan od najiskusnijih pilota u svetu, sa 5.200 časova naleta na više od 50 tipova aviona, od kojih su najpoznatiji “MiG 15″, “MiG 21″, “MiG 23″, “MiG 29″, “MiG 31″, “SU 27″, “Jak 52″, “An 24″, “Tu 154″ i “M 101 T”" – kaže Savićević, naglašavajući da je Sergej Kara dobio najviše rusko priznanje – “Počasni test-pilot Ruske Federacije”.
Opisujući detalje leta u Zemljinu orbitu, izvedenog 21. jula, Savićević precizira da je let sadržavao specifične elemente, karakteristične za ovu vrstu avioletova – kao što je vertikalno uzletanje i vertikalno penjanje od poletanja do visine od 9 000 metara, što je visina leta putničkih aviona.
“Ovo vertikalno uzletanje i vertikalno penjanje bilo je, zapravo, simulacija lansiranja rakete” – pojašnjava on i dodaje da je ovo izvođeno sa ubrzavanjem do 1,1 maha i probijanjem zvučnog zida, te ponovno ubrzavanje i dosezanje “granice svemira” na visini od 20 kilometara.
Savićević priča da je tokom leta doživeo simulaciju bestežinskog stanja, koje se izvodi paraboličnim letom, kao i specijalni manevar, simulaciju povratka rakete na Zemlju, što predstavlja letenje sa silom.
On ističe da je i povratak u bazu “Sokol” izveden kao nastavak simulacije spuštanja kosmičkog broda.
“Tom prilikom izveden je puni sastav akrobatskih manevara i brisani let iznad piste ruske baze “Sokol” na visini od 15 metara” – kaže Savićević.
On je dodao da sam let traje 50 minuta, u okviru kojih polaznik treninga dobija komande aviona “MiG 29″ na celih 15 minuta.
Prema Savićevićevim rečima, ovaj novi program kosmičkog treninga važan je deo pripreme za sve one koji žele da lete takozvanim sistemom RLV, kojim se simulira lansiranje rakete, kao što su to poznati “Space Ship 2 with Virgin Galactic”,”"Lynx”, “Rocket Plane” i drugi.
“Mnogi ljudi žele da lete podorbitalni kosmički let, ali niko ko ne prođe ovaj trening ne može da oseti šta ga stvarno čeka i da li je spreman za to” – naglašava Savićević i pojašnjava da se ovim kosmičkim treningom daje mogućnost da se isprobaju i karakteristike aviona “MIG 29 UB2″, koji ispunjava sve elemente RLV leta.
Za buduće eventualne letače kroz Zemljinu orbitu i za one koji to nikada neće biti Savićević opisuje da pre praktičnog dela treninga polaznik mora da prođe specijalne medicinske preglede, brojne instrukcije koje se tiču supersoničnog, pa nadzvučnog, leta, leta na ekstremnim visinama, kao i o profilima kosmičkog leta, a to su, osim teorijskog, i praktični treninzi koje vodi posada “MIG-a 29″.
Prema njegovim rečima, ova obuka uključuje i trening upotrebe antigravitacionog odela i maske, kao i trening upotrebe sistema za spasavanje, kao što su katapultirajuće sedište i padobranski sistem, te trening u samom avionu MIG 29 i upoznavanje instrumenata “MiG 29″.
“Sve treninge izvode najbolji ruski test-piloti iz baze “Sokol” u Nižnjem Novgorodu” – kaže Savićević i podseća da su baza “Sokol” i fabrika Avio-zavoda MiG ujedno test-poligon za nove letelice Zavoda MiG”.
On precizira da sam let u bazi “Sokol” opslužuje 150 ljudi, naglašavajući da je veoma bitna i činjenica da se za vreme ovakvih trening-letova, zbog bezbednosnih razloga, zaustavljaju svi letovi u rejonu, a dve trase vazdušnog puta za civilnu avijaciju potpuno se zatvaraju do kraja leta.
Saša Savićević zahvaljuje za podršku svojoj porodici i rodbini, zatim ruskim prijateljima i ruskoj vojsci, koja mu je sve omogućila, kao i pilotu Sergeju Kari.
Rusima naročito zahvaljuje što su mu dozvolili da na kacigi nosi orao Nemanjića – grb Vojske Republike Srpske.
“Tako je 21. jula 2011. orao Nemanjića “doleteo” na najvišu tačku sveta” – poručio je Savićević, upućujući pozdrave svim bivšim pripadnicima i starešinama Vojske Srpske
„Koristim ovu priliku da pozdravim generala Ratka Mladica, i da mu poručim da mu je vojska ostala verna“, poručio je Savićević. I pored toga što se mnogi u Srbiji, a pogotovo u svetu, ne bi složili sa njegovim gestom. “Pozdravio sam komandanta jer znam njegove moralne i vojničke karakteristike i zasluge i upoznao sam ga tokom rata lično. Sve negativno o njemu je proizvod medijskog rata za koji Srbi nisu bili spremni, ali se nadam da će nove generacije izvući pouke iz toga. Taj moj pozdrav je i pozdrav od svih pripadnika VRS – rekao je za naš list Savićević, koji je u ruskom avionu leteo sa srpskim grbom na opremi”.
Izvor :Vesti online
Jul 2011
Inspiraciju za ovaj članak sam dobio prilikom skorašnje posjete MJV na Surčinu…evo i zašto:
Elem, u depou muzeju se čuva poslednji primjerak italijanskog lovca Fiat G-50 bis, kojeg je Musolinijeva fašistička Italija dala Pavelićevj zloglasnoj NDH kao pomoć u ratu. Taj avion je zarobljen i krajem rata prebojan letio pod crvenom partizanskom petokrakom.
Ustaški Fiat G-50 Bis
Vremenom petokraka je izblijedila i na repu aviona ponova se pojavilo znamenje ustaške NDH, crvena šahovnica. Ništa naročito čudno u suštini, ali je više nego slučajno u tom istom muzeju se pojavio dio oborenog hrvatskog MiG-a 21 koji je oboren iznad Korduna 1993. u napadu na iste one koje je bombardovao i Fiat G-50 Bis…na Srbe.
Da nije užasno bilo bi smiješno, dok se ispod partizanske crvene petokrake na Fiatu pojavila ustaška šahovnica, kod oborenog hrvatskog MiG-a -21 se ispod šahovnice, pojavila petokraka kao dio rondele komunističke vojske iz koje je potekao i taj hrvatski pilot i njegov avion. Rekao bih pun krug je napravljen za pedesetak godina od NDH do SFRJ i nazad…Titova petokraka je najzad pokazala svoje pravo lice.
Dio hrvatskog aviona MiG-21 Bis, oborenog 14. septembra 1993. u blizini sela Trepča na Kordunu. Njime je letio pilot natporučnik Miroslav Peris.
