Archive for the Category »SPOMEN «

Goran Ostojić – vitez 63.padobranske brigade VJ

Na današnji dan, prije 13 godina, braneći Kosmet od šiptarskih terorističkih bandi, pao je sa još dvojicom boraca kod Žar kolibe na Juničkim planinama, vitez Goran Ostojić. Čovjek koji je nas padobrance učio viteštvu, ratništvu ali i čojstvu i junaštvu. Privilegija je bila poznavati takvog čovjeka. Slava ti komnadante, ti si Obilića već sreo.

Goran Ostojić rođen je 1962. godine u Bačkom dobrom Polju.

U osnovnu školu pošao je sa pet godina, kada se sa roditeljima seli u Jagodinu. Još u osnovnoj školi privlače ga discipline koje će odrediti njegov poziv, tako je  bio radio amater, aeromodelar, sa 14 godina postao je uz očevu saglasnost najmlađi padobranac u Aero klubu “Naša krila” i najmlađi pilot jedriličar, a ubrzo i pilot motornih aviona, naravno tu su i nezaobilazni fudbal i košarka, kao i karate toloiko koristan u njegovom budućem pozivu. Završava gimnaziju sa 17 godina i upisuje se na Vojnu akademiju.

Odabira po nekima najteži smer-pešadiju. Studije završava sa odličnim uspehom i dobija raspored u elitnoj 63. padobranskoj brigadi. Karijerom prolazi kroz sve oficirske  dužnosti starešine njegovog kova, od komandira voda i čete, do načelnika operativne službe i načelnika štaba brigade. Na tom putu bilo je mnogo ne manjih izazova od onog sudbinskog, koje je ovaj vrsni oficir herojski pobedio (setimo se, sa samo 18 padobranaca Goran Ostojić je držao aerodrom Cerklje omogućivši evakuaciju aviona i opreme, zatim akcije u Bihaću, Puli, na Zemuniku kod Zadra, prvi padobranski skok u bosanskom ratu i tom prilikom zauzimanje Jadra kod Srebrenice, sve to su samo neki primeri onoga što je prošao u svojoj karijeri koja ga je zasigirno izgradila u izuzetnog oficira, poznavaoca vojniočkog poziva, ali i nekoga ko je videvši i druge, mračnije slike života  postao kako poznavaoci svedoče pravi čovek i prijatelj).

Poginuo je jula 1998. godine kod Junika sa puškom u ruci kako i dolikuje starešini njegovog životnog profila. Posthumno je unapređen u potpukovnika (ne znajući da je redovno predviđen za taj čin, koji mu je trebao biti dodeljen na dan jedinice te godine). Nastupanjem tragičnog događaja ostali su bez oca i muža, sin Bogdan i supruga Marina , ali je stroj nebeskih ratnika, heroja odbane naše duge istorije, dobio heroja koji će ga zasigurno predvoditi jednako uspešno i slavno, kao što je za života predvodio elitnu jedinicu zemaljskih ratnika legendarne padobranske brigade…

ZLOČINI NATO PAKTA

“Kome zakon leži u topuzu

tragovi mu smrde nečovještvom.”

Petar II Petrović Njegoš

U dane vaskršnjeg posta, Srbi se sjećaju zločina zapadne vojne alijanse poznate pod skraćenicom NATO…agresije koja još uvijek traje.

Otvorenu vojnu agresiju i zločin nad građanima Savezne Republike Jugoslavije zvanično NATO je otpočeo otvorenom agresijom, sa ciljem okupacije i kidanjem njene teritorije u predvečerje 24. marta 1999. Prava agresija kroz perfidne oblike političkih ucjena i pritisaka na razbijanje SFRJ zapadna zločinačka družina iz  NATO je otpočela još 1991.  godine kao logistika raznih paravojnih formacija, iz secionističkih republika bivše komunističke Jugoslavije.

U građanskom ratu na teritorijama bivših jugoslovenskih republika, NATO je odigrao ključnu ulogu kao vazdušna pomoć muslimasko-hrvatsko-šiparskim paravojnim formacijama.

NATO pakt protiv SRBA u građanskom ratu- Republika Srpska

NATO pakt protiv SRBA u građanskom ratu- Rep.Srpska Krajina-”Oluja” – vazdušni rat

13 godina od zločinačke agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju

Kako nas je NATO ubijao…

POČELO JE SA JEDNOM LAŽI – njemački film koji razotkriva NATO laži o agresiji 1999.

Agresija NATO-a na SRJ 1999

Poslednje (ne)djelo Rudolfa Perešina

Видели смо лица убица

Slomljena krila RV Srbije

Avijacija četvrtog Rajha – NATO

Agresija pod plaštom legalnosti

Agresija na Libiju – (operacija ODISEJEVA ZORA)

Kome odgovara rušenje Gadafija i rat u Africi ?! Ubijanje slobode jednog naroda od strane UN. “Svjetski mir upakovan u teškim avionskim bombama”

Dvostruki aršini NATO – “ODISEJEVA ZORA” – SUMRAK ČOVJEČANSTVA

Odlazak pustinjskog lava

Nažalost ovaj niz će se nastaviti krvavim tragovima zločinačkog udruženja iz Brisela…


Odlazak pustinjskog lava

Хероји не умиру…а фукара је рођена мртва…

Кад умре било који човек, осећам тугу. Али, кажу да велики људи не умиру. Зато велике људе не треба ни жалити када одлазе са овог света. Можда смо више ми који остајемо за жаљење.

Вођа Џамахирије пуковник Муамер ел Гадафи није умро узалуд. Живео је за свој народ, борио се за њега. И умро је мученичком смрћу за народ који је толико волео и за кога је толико учинио за живота.

Гадафи је био Велики Човек. Херој. Револуционар. Визионар. И што је за нас посебно важно, био је велики и искрени пријатељ Срба.
Српски народ никад није имао пуно пријатеља. Гадафи је то био, стотину пута је то доказао.

Нисам никад био неки Гадафијев симпатизер. Међутим, не може се порећи да је тај велики човек много урадио за своју земљу, и зато је био трн у оку великим силама. Због тога он заслужује поштовање свих народа света, не само српског.
Да ли су га Срби волели? Јесу. Да ли нас је гмизави олош из Београда осрамотио како се понео према том човеку? Јесте.

Верујем да ће једна од првих одлука НАТО вазала из Бенгазија бити признање тзв.“Републике Косово“. Гмизавци из Београда су признали НАТО послушнике у Либији, газде су им исте, припадају истој врсти, вегетирају на исти начин јер су иста сорта двоножних бића.

Како је умро пустињски лав?

Постоји пар верзија како је убијен Гадафи, на крају се ипак издвојила следећа: Колону возила која се пробијала из опкољеног Сирта, а у којој је био Гадафи са пратњом, бомбардовала је француска авијација. Као рањени лав Гадафи се повукао са неколицином са пута али су га ухватили шакали, човеколики-пацови, мучили, пљували, ударали, и на крају усмртили.
Након тога су наступили стрвинари и лешинари: новинари, званичници Запада, а и данас мртвог Гадафија још увек излажу у Мисрати у једном излогу у хладњачи.
Нечувено дивљаштво, психопате које немају границе!

То су пулени западне демократије, демократска Ал-каида и остали олош у папучама, и са понеком лиферованом НАТО пустињском униформом.

Сви знамо да су узроци рата у Либији били економске природе. Америка је новац који дугује Либији вратила бомбама. Саркози се у складу са традицијом свог народа пожурио да побије што више либијске деце да би обезбедио јефтину нафту Француској.
То су факти, страшне чињенице које немам ни потребе да појашњавам ни да износим цифре и друге показатеље, јер сви то врло добро знате и сами.
Због Запада, који стрвинари и храни се крвљу, нафтом, златом, умирале су грозном смрћу либијске мајке, жене, деца, старци. Више десетина хиљада људи је осакаћено, на стотине хиљада цивила је пропатило због крвничког бомбардовања НАТО пакта.
НАТО, највећа терористичка злочиначка организација од када је света и века, у Либији је проузроковала смрт преко 30.000 људи од чега су највећи број управо цивили, жене, деца, старци.

Једна богата, независна и просперитетна земља је уништена и вероватно се неће никад више опоравити. Због нафте и злата су убијани од стране звериња са Запада…убијани су од оних који служе Ариману, Сатани, Мамону, и оних који су на олтаре човекомрзачких богова принели опет крвне жртве.
Крв невиних, оних који никоме нису наудили.
Велики пријатељ српског народа није могао остати жив. То се не уклапа у сценарио Зла, иако смо се бар ми у Србији надали неком чуду и победи Либије, или бар часном миру.

На крају ове либијске хорор приче, гледали смо у неверици убиство заробљеног, тешко рањеног, либијског вође, од стране двоножних звери, башибозука који служи НАТО пакту. Искрено, као да ми је погинуо род рођени, верујем да тако осећају многи Срби и слободољубиви људи широм света.
Иживљавање над тешко рањеним старцем од 70 година, урлици, радовање злочинаца и стрвинарски менталитет западног „новинарства“, све је то оставило дубок утисак на мене. Потврђено је у каквом свету живимо и са каквим зверима дишемо исти ваздух на овој планети.
Тријумф зла, демо(но)кратије, америчког тиранства, јесте застрашујућ. Слике мучења и убиства Гадафија су један од портрета те НАТО идеологије , те лихварске вере у материјално, уопштено портрет САД-а, тог непријатеља човечанства…

Дешавао се месецима геноцид над целим једним народом пред очима целог света, а свет је ћутао. Такозване Уједињене нације немају ни један разлог да постоје. УН је једна одвратна и сасвим непотребна институција која служи САД.

Када су Сирт ,тај град херој, засипали даноноћно, пржећи све пред собом, мало ко се усудио јавно да пита, зашто? Због чега се убијају ти људи? И мало ко је јавно говорио да се машинерија НАТО убица неће зауставити на Либији?
Када су бацили такозвану „сиротињску атомску бомбу“ на Бен Валид, и када су испробавали све најпрљавије бомбе које су имали у арсеналу, шта је тада радио свет на Западу? Бавио се хипи лудацима који спавају на Вол стриту.
Онда није ни чудо што нико не реагује на крволочне изјаве, на некрофилске, садистичке изјаве званичника НАТО земаља. Пролази време и сви покушавају да забораве осмехе на лицима политичара Запада.

Са друге стране патуљак из Кремља изјавио је да се нада да ће „доћи до коначног договора о конфигурацији снага а Либија постати модерна демократска држава”. Знамо да руска дипломатија воли лисичије пренемагање, али Медведев је бар мало могао бирати речи.

Сви ми знамо да су Руси и Кинези намерно пустили НАТО звер да се издува, мисле да ће их то истрошити и да ће се САД империја урушити сама од себе, изнутра, због економског колапса који доживљава. Можда је то мудра политика Русије, можда није, време ће показати, али да је неморално од Руса и Кинеза да тако поступају то не мора да се доказује, то је јасно као дан.

Черечење рањеног Гадафија, његово мучко убиство, и на крају излагање тела у хладњачи и излогу, је слика и прилика западне демократије.
Тако се не би поступало са највећим зликовцем, тако се не би поступало са ухваћеном дивљом животињом.

Те двоножне звери, ти крволоци уз крике Allahu akbar (што вероватно значи „Живела демократија и људска права“), ругоба су и страшило либералне демократије. Та лица, та крв на њиховим рукама најбоље осликавају идеологију Вашингтона, Брисела, Лондона, Париза…
Не желе да га људски сахране, кажу да се боје ходочашћа? Чијег? Па рекоше да га народ не воли. Све ово подсећа на исте сатанистичке методе Црвене армије и западних сила у Другом светском рату, подсећа и на „наше“ комунистичке крволоке.

У суштини све је то исто „предузеће“ исти газда, исти методи…
Боје се и мртвих људи, убијају и муче из страха. Гоњени демонима и сами постају демони. НАТО плаћеници чак не дозвољавају да се изврши обдукција, али нема ни потребе, Гадафи је убијен пред очима целог света.

А главешине САД-а и ЕУ и даље се радују и славе над мртвим непријатељем. Руски изасланик у НАТО Дмитриј Рогозин лепо је написао „да усхићење Запада због смрти Гадафија има садистичку позадину”. Како лепо пише Рогозин на твитеру „на лицима лидера светских демократија види се таква радост, као да се сећају када су у детињству вешали мачке луталице у подрумима “.

Истина, они друге радости осим садистичке и болесног перверзног задовољства и немају. Кад се не баве копрофагијом и некрофилијом, они су дубоко у педофилији. Очигледно да апсолутно нижи зли духови и демони одавно владају Западом.
Шта на крају може да очекује поштен човек који не трпи неправду на овом болесном свету, на овој од зла окупираној планети?
Једино да буде прогањан, затваран, осуђиван, да му се пусти крв, да буде мучен и на крају убијен. Тако се делимо не само на расе, народе, идеологије, вере, него изнад свега сасвим јасно се делимо на правичне и неправичне. То је основна линија, граница која нас дели и делиће нас до краја света.

Тужно је али истинито, овај свет тако функционише. Над нама владају злотвори,крволоци, а у већем делу света имамо овце које трпе и ропски животаре. Постоје и они који дижу свој глас и по потреби мач против неправде, тираније, зла у свету, али су врло малобројни.
Верујем да их има још на десетине хиљада у Либији и да рат тамо није готов, у крајњу руку живот тамо ће се одвијати слично ирачком и авганистанском сценарију. Отпор либијског народа још увек није сломљен.

Гадафи је мртав физички али верујем да је оставио велики траг у срцима људи Либије, али и целог света.
Није никоме чудно што су Срби према Пуковнику осећали љубав али је тужно што му нисмо помогли колико је он нама.

Нека је слава великом пријатељу Србије, нека је вечна слава и благодарност вођи Либије Пуковнику Гадафију.

Горан Давидовић, 22.10.2011.

Category: SPOMEN  14 Comments

In memoriam Iljo Arizanov: SAM IZNAD KOSMETA

U svojoj 52 godini penzionisani pilot-lovac pukovnik Vojske Jugolsavije Iljo Arizanov preminuo je u Beogradu od posledica srčanog udara.


Iljo Arizanov je bio jedini pilot Vojske Jugoslavije u ratnom sumraku 24. marta 1999. nad Kosmetom.  Oboren je u vazdušnoj borbi sa NATO agresorskim avionima. Katapultrirao se iz oštećenog aviona iznad reona Drenice, jakog šiptarskog uporišta. Tek trećeg dana provlačeći se teritorijom posjednutoj od šiptarskih terorističkih bandi OVK, stigao je do  prištinskog vojnog aerodroma Slatina.


Narušenog zdravlja sa teškim srčanim problemima, kao posledice rata i obaranje, penzionisan je u činu pukovnika.

Nova srbijanska vlast nije ga udostojila ispraćaja koji priliči heroju…izostao je prelet aviona MiG-29 iz eskadrile kojoj je i sam pripadao.

Sramota za državu Srbiju i njenu vojsku.

Iljo Arizanov je letio u ratu, borio se i bio oboren…država Srbija za njega nije mogla da leti ni u miru na poslednjem ispraćaju u vječnost heroja srpskog neba.


Piloti iz 204.lovačkog puka su heroja ispratili na poslednji let u vječnost.

Neka ti je slava i hvala junače…srpski narod te neće zaboraviti!!!

Valjevo nije zaboravilo svojeg heroja pukovnika Milenka Pavlovića

Kad vojska ne smije, crkva odlikovala heroja srpskog neba Milenka Pavlovića .

04.05.2011.

blic.rs

VALJEVO – Vladika valjevski Milutin danas je posthumno, ordenom Svetog Nikolaja, odlikovao pilota, pukovnika Milenka Pavlovića koji je 4. maja 1999. poginuo u borbi sa avionima NATO iznad Valjeva.

Milenkov mlađi sin Nemanja prima odlikovanje.

Pored spomen-obeležja pilotu Pavloviću danas je održan program pod nazivom “Dan sećanja”. Uz prelet “migova” avijacije Vojske Srbije (VS) iz ratne jedinice pilota Pavlovića, cveće na spomenik su položili rođaci, predstavnici Grada Valjeva, garnizona VS, udruženja boraca i drugi.



Gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević i pukovnik Brane Krnjajić iz 204. letačke eskadrile vazduhoplovne brigade VS naveli su da je Pavlović u svemu bio primer saborcima – po plemenitosti, hrabrosti i sposobnosti.

Venci su položeni i u selu Bujačić, nedaleko od Valjeva, na mestu gde je pao pogođeni “mig 29” pukovnika Pavlovića.

Dan sjećanja na heroja Milenka Pavlovića

Sjutra će se na 12.godišnjicu hrabre pogibije pukovnika Milenka Pavlovića komdanta 204. lovačko-avijajacijskog puka nad rodnim Valjevom, održati niz komemorativnih dešavanja sa pomenom kraj spomenika u ulici Vladike Nikolaja Velimirovića.

Iako nikada nije proglašen za heroja od zvaničnih organa vlasti  Srbije…srpski narod ga pamti i slavi kao pravog viteza i rodoljuba koji je u sukobu sa NATO agresorima 4. maja 1999.  poginuo braneći nebo nad rodnim gradom i Otadzbinom.

Category: SPOMEN  18 Comments

Danas je 6.april…dan vazdušne agresije koja još traje.

Danas se navršava tačno 70 godina od Nacističkog bombardovanja Kraljevine Jugoslavije i 11 godina od NATO bombardovanja pojedinih djelova SRJ.

Šestog aprila 1941 u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju.


Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila).

Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk  i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljud (procene: 2.271-4.000, nemačke procene 1500-1700). Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture uništen u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.

Krvavog  6. aprila 1999. u agresiji NATO bombe su ponovo padale na Srbski narod :

6. april 1999.

Oko 03:00 bombardovan i poslednji most preko Dunava u Novom Sadu. Nije srušen, tako da preko njega mogu da prelaze samo pešaci i vozila hitne službe.

Oko 11:00 sa 5 projektila bombardovano je Vranje. Oštećena je pekara i gradska bolnica, a jedan projektil pao je južno od grada.

Oko 12:30 ponovo je bombardovan aerodrom Slatina. Bombardovano je i selo Vitanovac.

U Jahliji je pogođena pruga Kragujevac-Kraljevo, a oštećena je električna instalacija. Bombardovan je most na reci Toplici koji povezuje Niš i Prištinu.

U Lozni bombardovane kuće, zatim železnički most i motel. Nema ljudskih žrtava. U Pančevu bomba pala u njivu.

U Prizrenu bombardovano stambeno naselje tako da je većina kuća porušeno. Bombardovan je i deo vodova koji snabdeva grad pijaćom vodom.

U Surdulici je projektilima pogođena osnovna škola.

U Čačku su bombardovane kuće i dečiji vrtić.

U Lučanima je oko 20:35 bombardovana hemijska industrija „Milan Blagojević“.

U Crnoj Gori je oko 23:15 bombardovan aerodrom Golubovci.

12 godina od zločinačke agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju

Danas nakon 12  godina, srpski narod još vida rane načinjene zločinačkom agresijom NATO-a . Poražava činjenica da se na današnji dan ponovo bombarduje jedna druga zemlja od istih tih zlikovaca a da čitav svijet to ponovo nijemo posmatra upućujući samo mlake kritike da bi možda umirio sopstvenu savjest.

Zločinačka teroristička organizacija NATO je u Saveznoj Republici Jugoslaviji ostavila pustoš, teror i smrt kontaminirajući zemljište i vazduh ubojnim sredstvima koja su korištena za “utjerivanje ” demokratije.

Otimajući svetu srpsku zemlju Kosovo, NATO  se zauvijek svrstao u srpske neprijatelje . Kosovo je oteto i pod okupacijom ali srpski narod ima pravo da ga povrati kad tad.

Pjesma posvećena maloj Milici Rakić poginuloj na Batajnici u agresiji NATO na SRJ

Postavljanjem marionetskih vlasti u Srbiji i Crnoj Gori NATO je uspio konačno da slomi poslednji organizovani otpor agresiji. Agonija srpskog naroda pod NATO čizmom traje bezmalo 20 punih godina i ne nazire joj se kraj.

Vojska Jugoslavije je pružila herojsku odbranu braneći zemlju na svim frontovima, ne uzmičući ni za pedalj pred 27 zemalja NATO. Više od 3000 pripadnika vojske i policije je zauvjek ostalo na vječitoj straži pridružujući se u vječnosti KOSOVSKIM JUNACIMA.

Najnoviji događaji u Sjevernoj Africi pokazuju da NATO nema namjeru da promijeni svoju krvoločnu osvajačku politiku terora i pljačke. Danas pod bombama u Libiji stradaju neka druga djeca…plaču neke druge majke, kontinuitet zločina se nastvalja.