Major Zoran Radosavljević

Rekla sam mu da ne leti u smrt, a on je odgovorio: “Moram, mama, šta je čovek ako izgubi domovinu”


Telo pilota Zorana Radosavljevića, koji je poginuo u borbama s avionima NATO 26. marta 1999. godine vozeći “mig 29”, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, na brdu, u mestu zvanom Teočak nadomak Bijeljine, a u zvaničnim papirima stoji da je poginuo u regionu Loznice.

– Zahvaljući tim dečacima od 16 i 17 godina, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.

– Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot priča teško uzdišući Zoranova majka Rada, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće.

Dan pre pogibije odnela mu je, kaže, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.
– Mama, moram – rekao je tada Zoran majci. – Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.

Kobnog dana nije se javio kući da, kao što je porodica navikla, pita kako su Marija i Marko, njegov sestrić i sestričina, za koje je mnogo brinuo kada je počelo bombardovanje. Majka Rada kaže da je predosećala da se nešto desilo. Zvala je komandu. Rekli su joj da ne brine, da su “svi piloti bezbedni”.

Sestra Snežana zvala je pilote pokušavajući da sazna nešto o Zoranu.
– Govorili su da će ga naći. U stvari, svi su znali, ali niko nije smeo da kaže – seća se majka Rada pogibije svog tridesetčetvorogodišnjeg sina.

Ovaj mladić za primer završio je Vojnu akademiju i Saobraćajni fakultet. Magistrirao je na temu satelitske navigacije, spremao doktorat. Bio je predsednik jedriličarskog kluba ”Polaris”, koji je u to vreme bio beogradski klub s najmasovnijim članstvom.

Ime Zorana Radosavljevića danas nosi glavna ulica u Batajnici, jedriličarski klub u Nišu koji je osnovao njegov prijatelj Dejan Milosavljević, kao i najbrojnija regata koja se održava svake prve nedelje septembra na crnogorskom primorju. Svetska srpska zajednica proglasila ga je srpskim vitezom za izuzetne zasluge učinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.
17 Responses
  1. Ines says:

    Za koga je izgubio glavu, za Tadica i ostale?

    • max says:

      Ines, zašto politizuješ? Zoran je svoj život dao za svoj narod, za mene, tebe i sve ostale ljude u Srbiji, a ne za političare prošle, današnje i buduće. Hvala mu na tome i neka mu je večna slava

  2. jerry says:

    .

    áëàãîäàðþ….

  3. harold says:

    .

    ñïàñèáî çà èíôó!!…

  4. Rafael says:

    .

    ñïñ çà èíôó….

  5. timothy says:

    .

    ñïàñèáî!…

  6. Melvin says:

    .

    ñýíêñ çà èíôó….

  7. julius says:

    .

    ñïñ çà èíôó!!…

  8. Darryl says:

    .

    áëàãîäàðñòâóþ!…

  9. roberto says:

    .

    tnx for info!!…

  10. Donnie says:

    .

    ñïàñèáî çà èíôó!…

  11. shawn says:

    .

    ñïñ çà èíôó!…

  12. kirk says:

    .

    ñïàñèáî çà èíôó….

  13. karl says:

    .

    ñïñ çà èíôó!!…

Leave a Reply

HTML: You may use these tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(optional)